Balkan kao vremenska odrednica – Diskurs balkanizma u srpskoj arheologiji
Ideja o univerzalnom linearnom toku vremena predstavlja važan element bazičnog referentnog okvira arheološkog istraživanja prošlosti. Međutim, čak i fundamentalna teorijska polazišta discipline, kao što je konceptualizovanje vremena, mogu biti preinačena i različito tumačena u zavisnosti od društven...
Guardado en:
| Autores principales: | , |
|---|---|
| Formato: | article |
| Lenguaje: | EN FR SR |
| Publicado: |
University of Belgrade
2016
|
| Materias: | |
| Acceso en línea: | https://doaj.org/article/13ea90b1c69841ce84090b9eb6467f7d |
| Etiquetas: |
Agregar Etiqueta
Sin Etiquetas, Sea el primero en etiquetar este registro!
|
| Sumario: | Ideja o univerzalnom linearnom toku vremena predstavlja važan element bazičnog referentnog okvira arheološkog istraživanja prošlosti. Međutim, čak i fundamentalna teorijska polazišta discipline, kao što je konceptualizovanje vremena, mogu biti preinačena i različito tumačena u zavisnosti od društvenog i kulturnog konteksta u kojem se sprovodi istraživanje. Istorija srpske arheologije svedoči da je, suprotno podrazumevajućem linearnom vremenskom toku, pogled na regionalnu prošlost karakterističan po ponavljanju, nepromenljivosti i stalnom vraćanju, što implicira pretpostavku o drugačijem, aistoričnom protoku vremena na Balkanu. Ovaj je narativ posebno uočljiv u radovima koji se bave tumačenjem uloge antičke grčko-rimske civilizacije u balkanskoj prošlosti. Ambivalentnost vodećih narativa u srpskoj arheologiji u odnosu na pretpostavljena izvorišta evropske kulture korespondira sa predstavama o Balkanu koje su upisane u diskurs balkanizma, kako ga je definisala M. Todorova. |
|---|