Dead end: antropološka analiza filma "Bez stepenika"
Antropološka analiza filma Bez stepenika (2015) podrazumeva osvetljavanje najvažnijih podataka vezanih za produkciju filma, zatim opis dijegeze uz pripadajuću analizu i fragmentarnu recepciju filma, kao i njegove pojedine efekte. Specifičnost datog filma, pored činjenice da pripada kategoriji telev...
Guardado en:
Autor principal: | |
---|---|
Formato: | article |
Lenguaje: | EN FR SR |
Publicado: |
University of Belgrade
2017
|
Materias: | |
Acceso en línea: | https://doaj.org/article/16acd7a5cba44ba0b9094b62f1a46d38 |
Etiquetas: |
Agregar Etiqueta
Sin Etiquetas, Sea el primero en etiquetar este registro!
|
Sumario: | Antropološka analiza filma Bez stepenika (2015) podrazumeva osvetljavanje najvažnijih podataka vezanih za produkciju filma, zatim opis dijegeze uz pripadajuću analizu i fragmentarnu recepciju filma, kao i njegove pojedine efekte. Specifičnost datog filma, pored činjenice da pripada kategoriji televizijskog filma koji ima bogatu tradiciju snimanja u domaćim okvirim, ali i manju atraktivnost od komercijalnog, barem kada je naučna pažnja u pitanju, izvedena je i iz okolnosti orijentacije ka liku stare osobe kao glavnom junaku. Iz načina na koji je portretisana bolest penzionisanog profesora neuropsihijatrije – Alchajmerova demencija – bilo je moguće pokazati i s kojim se sve problemima susreću oni koji oboljevaju, ali i oni koji su time pogođeni. Naposletku, suženi obim mogućnosti u slepoj ulici, glavnog junaka smešta u dom za stara lica, dok gledaoca neminovno suočava s pojedinim efektima filma – sa strahom od starosti ali i s dilemama i normama koje regulišu bavljenje označenim problemom u savremenom srpskom društvu.
|
---|