Прилог проучавању иконографије и значења представа Сунца и Mесеца у византијској и српској средњовековној уметности са посебним освртом на небеска светила у Цркви Светог Николе у Пелинову (1716/1717)

У раду се даје преглед и опис сцена небеских видела у уметности Византије и средњовековне Србије, разматрају се сцене у којима се они појављују, иконографске особености небеских светила, специфични контексти и разлози њиховог сликања. Аутор се посебно осврће на две фреске са представама небеских св...

Descripción completa

Guardado en:

Detalles Bibliográficos
Autor principal:	Anđela Gavrilović
Formato:	article
Lenguaje:	EN FR SR
Publicado:	University of Belgrade 2019
Materias:	Сунце Месец небеска светила византијска и српска уметност Свети Никола у Пелинову иконографија Anthropology GN1-890
Acceso en línea:	https://doaj.org/article/1e6a95d47f3143eca8f3330e03d0ea9d
Etiquetas:	Agregar Etiqueta Sin Etiquetas, Sea el primero en etiquetar este registro!

id	oai:doaj.org-article:1e6a95d47f3143eca8f3330e03d0ea9d
record_format	dspace
spelling	oai:doaj.org-article:1e6a95d47f3143eca8f3330e03d0ea9d2021-12-02T03:15:12ZПрилог проучавању иконографије и значења представа Сунца и Mесеца у византијској и српској средњовековној уметности са посебним освртом на небеска светила у Цркви Светог Николе у Пелинову (1716/1717)10.21301/eap.v14i1.140353-15892334-8801https://doaj.org/article/1e6a95d47f3143eca8f3330e03d0ea9d2019-03-01T00:00:00Zhttps://eap-iea.org/index.php/eap/article/view/954https://doaj.org/toc/0353-1589https://doaj.org/toc/2334-8801 У раду се даје преглед и опис сцена небеских видела у уметности Византије и средњовековне Србије, разматрају се сцене у којима се они појављују, иконографске особености небеских светила, специфични контексти и разлози њиховог сликања. Аутор се посебно осврће на две фреске са представама небеских светила, Сунца и Месеца, у живопису цркве Светог Николе у селу Пелинову у Грбљу у Црној Гори (1716/1717). Премда су оба небеска тела по свом изгледу, димензијама, месту у иконографском програму цркве и значењу јединствене у ширем контексту српског сликарства изведеног у византијској традицији, она до данашњег дана нису представљале предмет научних истраживања. Због свега наведеног, овај рад је посвећен поменутим питањима. У цркви Светог Николе у Пелинову, Месец је насликан у анфасу, као велика жута сфера са крупним очима и носем, без радијалних зракова, а Сунце на исти начин само у црвеној боји, као огњена кугла. Сигнатура крај представе Сунца је уништена, док је представа Месеца означена натписом као lun(a). Посматрано са становишта иконографије, поменуте представе су изведене према византијској ликовној традицији. Сунце је приказано као велико видело, а Месец као мање видело, у складу са библијским наративом. Небески аспект светила у Пелинову одређен је њиховим сликањем у горњем делу сцене – на плавом фону, који означава и симболизује небо, као и њиховим савршеним сферичним обликом. Како фигуре Богородице, Христа и Светог Јована Претече у Пелинову чине Деизис, уочено је да су небеска видела приказана у саставу ове сцене. Стога је у раду приказан историјат приказивања Сунца и Месеца у сцени Деизиса. Осим тога, закључено је да је Сунце симбол Христа, а Месец симбол Богородице и Цркве. Anđela GavrilovićUniversity of BelgradearticleСунцеМесецнебеска светилавизантијска и српска уметностСвети Никола у ПелиновуиконографијаAnthropologyGN1-890ENFRSREtnoantropološki Problemi, Vol 14, Iss 1 (2019)
institution	DOAJ
collection	DOAJ
language	EN FR SR
topic	Сунце Месец небеска светила византијска и српска уметност Свети Никола у Пелинову иконографија Anthropology GN1-890
spellingShingle	Сунце Месец небеска светила византијска и српска уметност Свети Никола у Пелинову иконографија Anthropology GN1-890 Anđela Gavrilović Прилог проучавању иконографије и значења представа Сунца и Mесеца у византијској и српској средњовековној уметности са посебним освртом на небеска светила у Цркви Светог Николе у Пелинову (1716/1717)
description	У раду се даје преглед и опис сцена небеских видела у уметности Византије и средњовековне Србије, разматрају се сцене у којима се они појављују, иконографске особености небеских светила, специфични контексти и разлози њиховог сликања. Аутор се посебно осврће на две фреске са представама небеских светила, Сунца и Месеца, у живопису цркве Светог Николе у селу Пелинову у Грбљу у Црној Гори (1716/1717). Премда су оба небеска тела по свом изгледу, димензијама, месту у иконографском програму цркве и значењу јединствене у ширем контексту српског сликарства изведеног у византијској традицији, она до данашњег дана нису представљале предмет научних истраживања. Због свега наведеног, овај рад је посвећен поменутим питањима. У цркви Светог Николе у Пелинову, Месец је насликан у анфасу, као велика жута сфера са крупним очима и носем, без радијалних зракова, а Сунце на исти начин само у црвеној боји, као огњена кугла. Сигнатура крај представе Сунца је уништена, док је представа Месеца означена натписом као lun(a). Посматрано са становишта иконографије, поменуте представе су изведене према византијској ликовној традицији. Сунце је приказано као велико видело, а Месец као мање видело, у складу са библијским наративом. Небески аспект светила у Пелинову одређен је њиховим сликањем у горњем делу сцене – на плавом фону, који означава и симболизује небо, као и њиховим савршеним сферичним обликом. Како фигуре Богородице, Христа и Светог Јована Претече у Пелинову чине Деизис, уочено је да су небеска видела приказана у саставу ове сцене. Стога је у раду приказан историјат приказивања Сунца и Месеца у сцени Деизиса. Осим тога, закључено је да је Сунце симбол Христа, а Месец симбол Богородице и Цркве.
format	article
author	Anđela Gavrilović
author_facet	Anđela Gavrilović
author_sort	Anđela Gavrilović
title	Прилог проучавању иконографије и значења представа Сунца и Mесеца у византијској и српској средњовековној уметности са посебним освртом на небеска светила у Цркви Светог Николе у Пелинову (1716/1717)
title_short	Прилог проучавању иконографије и значења представа Сунца и Mесеца у византијској и српској средњовековној уметности са посебним освртом на небеска светила у Цркви Светог Николе у Пелинову (1716/1717)
title_full	Прилог проучавању иконографије и значења представа Сунца и Mесеца у византијској и српској средњовековној уметности са посебним освртом на небеска светила у Цркви Светог Николе у Пелинову (1716/1717)
title_fullStr	Прилог проучавању иконографије и значења представа Сунца и Mесеца у византијској и српској средњовековној уметности са посебним освртом на небеска светила у Цркви Светог Николе у Пелинову (1716/1717)
title_full_unstemmed	Прилог проучавању иконографије и значења представа Сунца и Mесеца у византијској и српској средњовековној уметности са посебним освртом на небеска светила у Цркви Светог Николе у Пелинову (1716/1717)
title_sort	прилог проучавању иконографије и значења представа сунца и mесеца у византијској и српској средњовековној уметности са посебним освртом на небеска светила у цркви светог николе у пелинову (1716/1717)
publisher	University of Belgrade
publishDate	2019
url	https://doaj.org/article/1e6a95d47f3143eca8f3330e03d0ea9d
work_keys_str_mv	AT anđelagavrilovic prilogproučavanuikonografiǰeiznačenapredstavasuncaimesecauvizantiǰskoǰisrpskoǰsrednovekovnoǰumetnostisaposebnimosvrtomnanebeskasvetilaucrkvisvetognikoleupelinovu17161717
_version_	1718401839990308864

Ejemplares similares