Савремене студије кубанске културе: Фернандо Ортис и појам транскултурације
Основу западноевропских, а несумњиво и источњачких култура, чине процеси сусрета, комуникације, мешања, прожимања и узајамног саображавања. Осим на европском континенту, ова појава видљива је посебно у културама које су у политичком и социјалном смислу биле у односима доминације и субмисивности, као...
Guardado en:
| Autor principal: | |
|---|---|
| Formato: | article |
| Lenguaje: | DE EN FR SL SR |
| Publicado: |
Institute for Literature and Art
2021
|
| Materias: | |
| Acceso en línea: | https://doaj.org/article/1ff2612137a94525aaf05d5f8fa0ccb8 |
| Etiquetas: |
Agregar Etiqueta
Sin Etiquetas, Sea el primero en etiquetar este registro!
|
| Sumario: | Основу западноевропских, а несумњиво и источњачких култура, чине процеси сусрета, комуникације, мешања, прожимања и узајамног саображавања. Осим на европском континенту, ова појава видљива је посебно у културама које су у политичком и социјалном смислу биле у односима доминације и субмисивности, као део колонијалног система. При додиру различитих култура селективно се преузимају махом одређени елементи, којима се дају нови облици, нова значења или другачије функције. Међу првим теоретичарима латиноамеричке културе, кубански антрополог, историчар, етнолог, криминолог, адвокат, лингвиста, политичар и дипломата Фернандо Ортис Фернандес, у књизи Кубанско контрапунктирање дувана и шећера истакао je значај појма „транскултурација“. Овај појам био јe у центру Ортисовог истраживања капацитета тзв. периферних култура да стварају интеркултурне фузије кроз сусрете и преузимања одређених елемената уместо да некритички или пасивно асимилују културе и(ли) њихове сегменте. Транскултурација је у основи кубанске историје будући да је пратећи елемент развоја културе и друштва од првих становника до савременог доба. Иако се одвија по фазама, овакав вид фузије подразумева расна, друштвена, културна, обичајна, цивилизацијска и друге врсте мешања и дијалога. У складу с наведеним поставкама, у раду су представљени основни елементи концепта транскултурације, који Ортис у свом обимном есеју не само теоријски и методолошки образлаже већ кроз заступљеност две важне пољопривредне културе на кубанском тлу, дувана и шећера, настоји да покаже симболичну игру моћи, специфичности друштвене историје и проблеме националног идентитета. |
|---|