Музика као средство произвођења социокултурне другости

Појам „музика“ треба посматрати као синестезички концепт: утисци о њој не преносе се искључиво чулом слуха, већ и чулом вида, а њено дејство може се посматрати као интелектуално и емотивно, као однос према одсвираном или изреченом у тексту песме, али и према самој појави или наступу музичара, извођ...

Descripción completa

Guardado en:

Detalles Bibliográficos
Autores principales:	Bojan Žikić, Miloš Milenković
Formato:	article
Lenguaje:	EN FR SR
Publicado:	University of Belgrade 2018
Materias:	антропологија музика другост културна комуникација западна цивилизација Anthropology GN1-890
Acceso en línea:	https://doaj.org/article/21e47afd858a483eb3b871018d6ced15
Etiquetas:	Agregar Etiqueta Sin Etiquetas, Sea el primero en etiquetar este registro!

id	oai:doaj.org-article:21e47afd858a483eb3b871018d6ced15
record_format	dspace
spelling	oai:doaj.org-article:21e47afd858a483eb3b871018d6ced152021-12-02T07:05:38ZМузика као средство произвођења социокултурне другости10.21301/eap.v13i2.10353-15892334-8801https://doaj.org/article/21e47afd858a483eb3b871018d6ced152018-07-01T00:00:00Zhttps://www.eap-iea.org/index.php/eap/article/view/854https://doaj.org/toc/0353-1589https://doaj.org/toc/2334-8801 Појам „музика“ треба посматрати као синестезички концепт: утисци о њој не преносе се искључиво чулом слуха, већ и чулом вида, а њено дејство може се посматрати као интелектуално и емотивно, као однос према одсвираном или изреченом у тексту песме, али и према самој појави или наступу музичара, извођењу музичког дела и томе слично. Другим речима, музиком не саобраћамо само тако што је свирамо и слушамо, већ и тако што је схватамо – у смислу културног и друштвеног феномена. Они који користе на такав начин схваћен концепт музике не морају бити ни музичари пошто се друштвено и културно разумљиве и релевантне поруке могу пренети и једноставним емитовањем одређених музичких аудио или видео записа или путем заузимања става према неком музичком делу. Музика представља медијум изражавања социокултурне другости у западној цивилизацији, барем од средњег века наовамо, али представља и начин произвођења те другости. Под произвођењем другости подразумевамо „откривене“, то јест свесне и намераване појединачне чинове употребе музике као синестезичког концепта у сврху преношења културне поруке о одређеној врсти другости у датом социокултурnom kontekсту, а која за непосредну референцу узима пошиљаоца такве поруке. Циљ нам је да представимо механизам произвођења другости на такав начин, разматрањем примера који се тичу различитих врста музичких дела (рокенрол, филмска музика, класична музика итд.), различитих врста другости (онтолошка, политичка, етничка итд.) и различитих социокултурних контекста из ближе и даље прошлости, као и из садашњости. Bojan ŽikićMiloš MilenkovićUniversity of Belgradearticleантропологијамузикадругосткултурна комуникацијазападна цивилизацијаAnthropologyGN1-890ENFRSREtnoantropološki Problemi, Vol 13, Iss 2 (2018)
institution	DOAJ
collection	DOAJ
language	EN FR SR
topic	антропологија музика другост културна комуникација западна цивилизација Anthropology GN1-890
spellingShingle	антропологија музика другост културна комуникација западна цивилизација Anthropology GN1-890 Bojan Žikić Miloš Milenković Музика као средство произвођења социокултурне другости
description	Појам „музика“ треба посматрати као синестезички концепт: утисци о њој не преносе се искључиво чулом слуха, већ и чулом вида, а њено дејство може се посматрати као интелектуално и емотивно, као однос према одсвираном или изреченом у тексту песме, али и према самој појави или наступу музичара, извођењу музичког дела и томе слично. Другим речима, музиком не саобраћамо само тако што је свирамо и слушамо, већ и тако што је схватамо – у смислу културног и друштвеног феномена. Они који користе на такав начин схваћен концепт музике не морају бити ни музичари пошто се друштвено и културно разумљиве и релевантне поруке могу пренети и једноставним емитовањем одређених музичких аудио или видео записа или путем заузимања става према неком музичком делу. Музика представља медијум изражавања социокултурне другости у западној цивилизацији, барем од средњег века наовамо, али представља и начин произвођења те другости. Под произвођењем другости подразумевамо „откривене“, то јест свесне и намераване појединачне чинове употребе музике као синестезичког концепта у сврху преношења културне поруке о одређеној врсти другости у датом социокултурnom kontekсту, а која за непосредну референцу узима пошиљаоца такве поруке. Циљ нам је да представимо механизам произвођења другости на такав начин, разматрањем примера који се тичу различитих врста музичких дела (рокенрол, филмска музика, класична музика итд.), различитих врста другости (онтолошка, политичка, етничка итд.) и различитих социокултурних контекста из ближе и даље прошлости, као и из садашњости.
format	article
author	Bojan Žikić Miloš Milenković
author_facet	Bojan Žikić Miloš Milenković
author_sort	Bojan Žikić
title	Музика као средство произвођења социокултурне другости
title_short	Музика као средство произвођења социокултурне другости
title_full	Музика као средство произвођења социокултурне другости
title_fullStr	Музика као средство произвођења социокултурне другости
title_full_unstemmed	Музика као средство произвођења социокултурне другости
title_sort	музика као средство произвођења социокултурне другости
publisher	University of Belgrade
publishDate	2018
url	https://doaj.org/article/21e47afd858a483eb3b871018d6ced15
work_keys_str_mv	AT bojanzikic muzikakaosredstvoproizvođenasociokulturnedrugosti AT milosmilenkovic muzikakaosredstvoproizvođenasociokulturnedrugosti
_version_	1718399620138139648

Музика као средство произвођења социокултурне другости

Ejemplares similares