Mumija - telo, starina ili lek?

Uporedo sa zanimanjem i divljenjem za egipatske starine, u renesansnoj Evropi zabeležen je i običaj izrade lekovitog praha nastalog mrvljenjem mumija i namenjenog isceljenju od brojnih bolesti. Primeri ove prakse poznati su sve do početka XX veka. Uverenje o blagotvornom dejstvu ove supstance u tesn...

Descripción completa

Guardado en:

Detalles Bibliográficos
Autores principales:	Vera Vasiljević, Staša Babić
Formato:	article
Lenguaje:	EN FR SR
Publicado:	University of Belgrade 2017
Materias:	mumifikovanje ljudsko telo ekofakt / artefakt recepcija antike Anthropology GN1-890
Acceso en línea:	https://doaj.org/article/2638fb97adad4fbd94cb41b10b47d2e2
Etiquetas:	Agregar Etiqueta Sin Etiquetas, Sea el primero en etiquetar este registro!

id	oai:doaj.org-article:2638fb97adad4fbd94cb41b10b47d2e2
record_format	dspace
spelling	oai:doaj.org-article:2638fb97adad4fbd94cb41b10b47d2e22021-12-02T03:09:22ZMumija - telo, starina ili lek?10.21301/eap.v12i3.60353-15892334-8801https://doaj.org/article/2638fb97adad4fbd94cb41b10b47d2e22017-11-01T00:00:00Zhttps://eap-iea.org/novi-ojs/index.php/eap/article/view/777https://doaj.org/toc/0353-1589https://doaj.org/toc/2334-8801Uporedo sa zanimanjem i divljenjem za egipatske starine, u renesansnoj Evropi zabeležen je i običaj izrade lekovitog praha nastalog mrvljenjem mumija i namenjenog isceljenju od brojnih bolesti. Primeri ove prakse poznati su sve do početka XX veka. Uverenje o blagotvornom dejstvu ove supstance u tesnoj je vezi sa poverenjem u vesti iz antičkih i arapskih izvora, i moglo je biti ojačano idejama o mističnoj mudrosti drevnih Egipćana, koje se protežu kroz celu evropsku istoriju i sežu sve do antičkih Grka. Međutim, ovaj konkretni primer na upečatljiv način pokreće pitanje različitih načina na koji shvatamo i klasifikujemo materijalne ostatke prošlosti. U slučaju egipatske mumije, radi se o ljudskom telu koje je pripremljeno za zagrobni život na kulturno specifičan način. Recepcija starog Egipta u kasnijim epohama obavila je praksu mumifikovanja, kao i druge aspekte ove kulture, mističnim velom koji je zaklonio originalnu prirodu materijalizovanog traga. Ljudsko telo – ekofakt, podvrgnuto ritualizovanom tretmanu, postalo je stoga jedna od najupečatljivijih starina – artefakt, čije je posedovanje obezbeđivalo simbolički društveni prestiž. U isto vreme, upravo zbog svoje kulturne pripadnosti shvaćeno je i kao izvor sasvim konkretne dobrobiti – izlečenja, poput prirodnih tvari kao što su neke biljke ili rogovi životinja. Ovaj izuzetan primer slikovito ukazuje na poroznost razvrstavanja materijalnih tragova prošlosti u kategorije prirodno/kulturno, artefakt/ekofakt, koje dalje vodi u specijalizovane i često nedovoljno integrisane arheološke interpretacije.Vera VasiljevićStaša BabićUniversity of Belgradearticlemumifikovanjeljudsko teloekofakt / artefaktrecepcija antikeAnthropologyGN1-890ENFRSREtnoantropološki Problemi, Vol 12, Iss 3 (2017)
institution	DOAJ
collection	DOAJ
language	EN FR SR
topic	mumifikovanje ljudsko telo ekofakt / artefakt recepcija antike Anthropology GN1-890
spellingShingle	mumifikovanje ljudsko telo ekofakt / artefakt recepcija antike Anthropology GN1-890 Vera Vasiljević Staša Babić Mumija - telo, starina ili lek?
description	Uporedo sa zanimanjem i divljenjem za egipatske starine, u renesansnoj Evropi zabeležen je i običaj izrade lekovitog praha nastalog mrvljenjem mumija i namenjenog isceljenju od brojnih bolesti. Primeri ove prakse poznati su sve do početka XX veka. Uverenje o blagotvornom dejstvu ove supstance u tesnoj je vezi sa poverenjem u vesti iz antičkih i arapskih izvora, i moglo je biti ojačano idejama o mističnoj mudrosti drevnih Egipćana, koje se protežu kroz celu evropsku istoriju i sežu sve do antičkih Grka. Međutim, ovaj konkretni primer na upečatljiv način pokreće pitanje različitih načina na koji shvatamo i klasifikujemo materijalne ostatke prošlosti. U slučaju egipatske mumije, radi se o ljudskom telu koje je pripremljeno za zagrobni život na kulturno specifičan način. Recepcija starog Egipta u kasnijim epohama obavila je praksu mumifikovanja, kao i druge aspekte ove kulture, mističnim velom koji je zaklonio originalnu prirodu materijalizovanog traga. Ljudsko telo – ekofakt, podvrgnuto ritualizovanom tretmanu, postalo je stoga jedna od najupečatljivijih starina – artefakt, čije je posedovanje obezbeđivalo simbolički društveni prestiž. U isto vreme, upravo zbog svoje kulturne pripadnosti shvaćeno je i kao izvor sasvim konkretne dobrobiti – izlečenja, poput prirodnih tvari kao što su neke biljke ili rogovi životinja. Ovaj izuzetan primer slikovito ukazuje na poroznost razvrstavanja materijalnih tragova prošlosti u kategorije prirodno/kulturno, artefakt/ekofakt, koje dalje vodi u specijalizovane i često nedovoljno integrisane arheološke interpretacije.
format	article
author	Vera Vasiljević Staša Babić
author_facet	Vera Vasiljević Staša Babić
author_sort	Vera Vasiljević
title	Mumija - telo, starina ili lek?
title_short	Mumija - telo, starina ili lek?
title_full	Mumija - telo, starina ili lek?
title_fullStr	Mumija - telo, starina ili lek?
title_full_unstemmed	Mumija - telo, starina ili lek?
title_sort	mumija - telo, starina ili lek?
publisher	University of Belgrade
publishDate	2017
url	https://doaj.org/article/2638fb97adad4fbd94cb41b10b47d2e2
work_keys_str_mv	AT veravasiljevic mumijatelostarinaililek AT stasababic mumijatelostarinaililek
_version_	1718401906902040576

Mumija - telo, starina ili lek?

Ejemplares similares