Predmeti ili narativi. Arheološke postavke u Srbiji: doba artefakata
U Srbiji danas postoji više od 60 muzeja i zbirki koji imaju arheološke nalaze i arheološke postavke i koji daju stalno prisutnu, javnu sliku o rezultatima razvoja arheološke discipline kod nas, njenim teorijskim okvirima i pristupima, a pre svega, daju zvanično tumačenje prošlosti. Uprkos tome što...
Guardado en:
| Autor principal: | |
|---|---|
| Formato: | article |
| Lenguaje: | EN FR SR |
| Publicado: |
University of Belgrade
2016
|
| Materias: | |
| Acceso en línea: | https://doaj.org/article/2f2277d9438e42b595ba649d301aa89b |
| Etiquetas: |
Agregar Etiqueta
Sin Etiquetas, Sea el primero en etiquetar este registro!
|
| Sumario: | U Srbiji danas postoji više od 60 muzeja i zbirki koji imaju arheološke nalaze i arheološke postavke i koji daju stalno prisutnu, javnu sliku o rezultatima razvoja arheološke discipline kod nas, njenim teorijskim okvirima i pristupima, a pre svega, daju zvanično tumačenje prošlosti. Uprkos tome što izložbe – stalne i povremene – predstavljaju najvidljiviji muzejski forum i osnovni medij muzeja, koji predstavlja zvanične reprezentacije prošlosti, konstruiše memorije, formira vrednosti i stavove, one su retko predmet razmatranja s pozicija kritički upućene perspektive. Osobenosti postavki Narodnog muzeja posle Drugog svetskog rata, koji je i dalje paradigma muzejske arheologije u Srbiji, kao i drugih arheoloških postavki i tematskih izložbi u Srbiji, predmet su daljeg istraživanja. Preispituje se da li su promene u arheološkoj teoriji, a posebno u muzeologiji, promenile kustosku praksu i muzeje, da li je došlo do transformacije duboko ukorenjenih i dominantnih arheoloških koncepata, kao i do promene, za muzejsku arheologiju možda vitalnije, misije muzeja. Interpretativni kontekst i dalje se zasniva u potpunosti na kulturno-istorijskom pristupu i ideji kontinuiteta, a prošlost se predstavlja raritetima i vrhunskim dometima, uglavnom estetizovana. Muzeji, i muzejska arheologija, prešli su put od istraživačkih ustanova, čije se znanje ne osporava, hramova znanja i svetilišta prošlosti u kojima nacionalno postepeno u ulazi u fokus, do marginalizovanih kulturnih institucija koje pokušavaju da postanu relevantne zajednici u kojoj su. |
|---|