Vasićev zakon periferije
Miloje Vasić je smatrao da su kulturne promene rezultat dodira kulturno superiornih centara i inferiorne periferije, te da se one arheološki najbolje manifestuju u kultnim praksama. Smatrao je da ovaj proces ima dve oprečne prirode: s jedne strane, posmatrao je kultne fenomene kao dinamične impulse...
Guardado en:
Autores principales: | , |
---|---|
Formato: | article |
Lenguaje: | EN FR SR |
Publicado: |
University of Belgrade
2016
|
Materias: | |
Acceso en línea: | https://doaj.org/article/2f4fcb14dc94403999eccfcab888e611 |
Etiquetas: |
Agregar Etiqueta
Sin Etiquetas, Sea el primero en etiquetar este registro!
|
id |
oai:doaj.org-article:2f4fcb14dc94403999eccfcab888e611 |
---|---|
record_format |
dspace |
spelling |
oai:doaj.org-article:2f4fcb14dc94403999eccfcab888e6112021-12-02T01:50:50ZVasićev zakon periferije10.21301/eap.v11i3.70353-15892334-8801https://doaj.org/article/2f4fcb14dc94403999eccfcab888e6112016-11-01T00:00:00Zhttps://eap-iea.org/novi-ojs/index.php/eap/article/view/690https://doaj.org/toc/0353-1589https://doaj.org/toc/2334-8801Miloje Vasić je smatrao da su kulturne promene rezultat dodira kulturno superiornih centara i inferiorne periferije, te da se one arheološki najbolje manifestuju u kultnim praksama. Smatrao je da ovaj proces ima dve oprečne prirode: s jedne strane, posmatrao je kultne fenomene kao dinamične impulse koji se na kulturnoj periferiji usvajaju pod uticajima centara „viših” civilizacija, dok ih je, s druge strane, doživljavao kao konzervativne, trome i gotovo nepromenljive strukture koje izbijaju iz vanvremenskih i dubokih slojeva tla. U konkretnom slučaju, kojim se Vasić bavio tokom čitave karijere, ovi naizgled suprotstavljeni, ali suštinski sinergični vektori bili su dubinski kultni supstrati praistorijskog Podunavlja i kultne, odnosno religijske ideje i prakse bronzanodobne Egeje i klasične Grčke. Takva kultna sinergija prožimanja centra i periferije bila je, po Vasiću, toliko snažna da je omogućila kontinuitet mnogih kultnih i kulturnih fenomena (sirvivala) na Balkanu sve do modernog doba. Za interpretaciju ovih fenomena razvio je složen mehanizam, kojim je objašnjavao kako se originalne ideje iz centra transformišu do neprepoznatljivosti na periferiji. Taj mehanizam omogućio mu je, hronološki i prostorno, slobodno i neograničeno analoško zaključivanje, koje je neminovno dovodilo do pogrešnih interpretacija, što je imalo dugoročne epistemološke posledice u srpskoj arheolgiji.Monika MilosavljevićAleksandar PalavestraUniversity of BelgradearticleMiloje M. VasićVinčaritualperiferijakontinuitetarheološka epistemologijaAnthropologyGN1-890ENFRSREtnoantropološki Problemi, Vol 11, Iss 3 (2016) |
institution |
DOAJ |
collection |
DOAJ |
language |
EN FR SR |
topic |
Miloje M. Vasić Vinča ritual periferija kontinuitet arheološka epistemologija Anthropology GN1-890 |
spellingShingle |
Miloje M. Vasić Vinča ritual periferija kontinuitet arheološka epistemologija Anthropology GN1-890 Monika Milosavljević Aleksandar Palavestra Vasićev zakon periferije |
description |
Miloje Vasić je smatrao da su kulturne promene rezultat dodira kulturno superiornih centara i inferiorne periferije, te da se one arheološki najbolje manifestuju u kultnim praksama. Smatrao je da ovaj proces ima dve oprečne prirode: s jedne strane, posmatrao je kultne fenomene kao dinamične impulse koji se na kulturnoj periferiji usvajaju pod uticajima centara „viših” civilizacija, dok ih je, s druge strane, doživljavao kao konzervativne, trome i gotovo nepromenljive strukture koje izbijaju iz vanvremenskih i dubokih slojeva tla. U konkretnom slučaju, kojim se Vasić bavio tokom čitave karijere, ovi naizgled suprotstavljeni, ali suštinski sinergični vektori bili su dubinski kultni supstrati praistorijskog Podunavlja i kultne, odnosno religijske ideje i prakse bronzanodobne Egeje i klasične Grčke. Takva kultna sinergija prožimanja centra i periferije bila je, po Vasiću, toliko snažna da je omogućila kontinuitet mnogih kultnih i kulturnih fenomena (sirvivala) na Balkanu sve do modernog doba. Za interpretaciju ovih fenomena razvio je složen mehanizam, kojim je objašnjavao kako se originalne ideje iz centra transformišu do neprepoznatljivosti na periferiji. Taj mehanizam omogućio mu je, hronološki i prostorno, slobodno i neograničeno analoško zaključivanje, koje je neminovno dovodilo do pogrešnih interpretacija, što je imalo dugoročne epistemološke posledice u srpskoj arheolgiji. |
format |
article |
author |
Monika Milosavljević Aleksandar Palavestra |
author_facet |
Monika Milosavljević Aleksandar Palavestra |
author_sort |
Monika Milosavljević |
title |
Vasićev zakon periferije |
title_short |
Vasićev zakon periferije |
title_full |
Vasićev zakon periferije |
title_fullStr |
Vasićev zakon periferije |
title_full_unstemmed |
Vasićev zakon periferije |
title_sort |
vasićev zakon periferije |
publisher |
University of Belgrade |
publishDate |
2016 |
url |
https://doaj.org/article/2f4fcb14dc94403999eccfcab888e611 |
work_keys_str_mv |
AT monikamilosavljevic vasicevzakonperiferije AT aleksandarpalavestra vasicevzakonperiferije |
_version_ |
1718402824657698816 |