Pojedini aspekti samoreferentne prirode osnovnih principa saznanja u Fihteovoj i Kantovoj transcendentalnoj koncepciji
U radu ćemo, vodeći se promišljanjima vezanim za pojedine aspekte samoreferentne prirode osnovnih principa saznanja koje zatičemo u Fihteovoj i Kantovoj transcendentalnoj koncepciji, pokušati pokazati da problem samoreferentnosti možemo iskoristiti i kao dobru polaznu poziciju za temeljnije promišlj...
Guardado en:
| Autor principal: | |
|---|---|
| Formato: | article |
| Lenguaje: | BS EN HR SR |
| Publicado: |
Filozofski fakultet Univerziteta u Banjoj Luci
2021
|
| Materias: | |
| Acceso en línea: | https://doaj.org/article/2f7ca6e50bb3459eac6fcd2a1bdeb28e |
| Etiquetas: |
Agregar Etiqueta
Sin Etiquetas, Sea el primero en etiquetar este registro!
|
| Sumario: | U radu ćemo, vodeći se promišljanjima vezanim za pojedine aspekte samoreferentne prirode osnovnih principa saznanja koje zatičemo u Fihteovoj i Kantovoj transcendentalnoj koncepciji, pokušati pokazati da problem samoreferentnosti možemo iskoristiti i kao dobru polaznu poziciju za temeljnije promišljanje transcendentalne pozicije uopšte, ali i kao mjesto na kojemu se kritici pojedinih, samorazumljivih, polazišta tradicionalne, dokantovske, filozofije, može pristupiti na jedan drugačiji i efikasniji način. Nasuprot suspstancijalističkim filozofskim koncepcijama, koje su, bilo da polaze iz empirističkog bilo iz racionalističkog filozofskog okolišta, pretpostavljale zajedničko ontološko izvorište u kojemu je, sa manjom ili većom izvjesnošću, trebalo iznaći odgovore na najveći dio filozofskih zapitanosti, transcendentalisti tvrde da osnovni principi saznanja mogu da se iskažu kao principi samo u slučaju kada se njihova uporišna ili referenta tačka neupitno ispostavi kao bitno njihova, autonomna i neodvojiva, odlika i kada se datost predmeta saznanja ispostavi kao njihov konstitutivni/konstruktivni rezultat. Na tom tragu, pozabavićemo se problemom apofatičke prirode samoreferentnosti i sa njim bitno povezanim problemom praktičkog karaktera transcendentalnih principa saznanja, ali i pitanjem opravdanja teorijskosaznajne prednosti samoreferentnih principa. Posljednje pitanje pokušaćemo razriješiti pozivajući se na nekoliko osnovnih motiva koje možemo iznaći u Kantovoj kritici Hjumovog psihologizma. |
|---|