Odnosi treće vrste: kriza, kritika i politika
U ovom tekstu biće reči o Blanšoovom (Maurice Blanchot) konceptu odnosa treće vrste i njegovim političkim implikacijama. Ove odnose ne karakteriše neko specifično svojstvo, već upravo odsustvo tih svojstava. Na taj način, autrui izmiče svim tradicionalnim dihotomijama karakterističnim za zapadn...
Guardado en:
| Autores principales: | , |
|---|---|
| Formato: | article |
| Lenguaje: | EN FR SR |
| Publicado: |
University of Belgrade
2018
|
| Materias: | |
| Acceso en línea: | https://doaj.org/article/36b5b231190342cc97e27f59452ada63 |
| Etiquetas: |
Agregar Etiqueta
Sin Etiquetas, Sea el primero en etiquetar este registro!
|
| Sumario: | U ovom tekstu biće reči o Blanšoovom (Maurice Blanchot) konceptu odnosa treće vrste i njegovim političkim implikacijama. Ove odnose ne karakteriše neko specifično svojstvo, već upravo odsustvo tih svojstava. Na taj način, autrui izmiče svim tradicionalnim dihotomijama karakterističnim za zapadnoevropsku tradiciju mišljenja: biće i ništavilo, subjekt i objekt, ja i drugi, prisustvo i odsustvo. Rečima Roberta Esposita (Roberto Esposito), Blanšoov autrui je možda najbolje definisati kao ono što je smešteno „na mestu ukrštanja na kom se jedno neprestano prevodi u drugo: ništavilo se prevodi u biće, prisustvo je ispražnjeno odsustvom, unutrašnjost se izliva u spoljašnjost“.
Mišljenje i politika koji nisu oruđa moći, vlasti i održanja statusa quo čini se da su, danas više nego ikad, u rukama odnosa „treće vrste“, mesta na kojima se ukrštaju, prepliću i poništavaju pozicije subjekta i objekta, „nečasnih ljudi“, Lokovog (John Locke) papagaja, Deridine (Jacques Derrida) mačke, Nansijevih (Jean-Luc Nancy) „srca“, Melvilovog (Herman Melville) pisara Bartlbija i drugih. Jedino sa ovih mesta moguće je postaviti, toliko neophodna, drugačija pitanja – pitanja na koja su iz današnje perspektive odgovori još uvek nemislivi.
|
|---|