Muzejska arheologija u Srbiji i mit o neutralnosti muzeja

Stanovište da muzeji predstavljaju činjenice, objektivno i nepristrasno, dominira kako javnim, tako i profesionalnim diskursom muzeja. Međutim, široko rasprostranjena ideja da muzejima možemo da verujemo – jer su prestižni autoriteti, nezavisne istraživačke ustanove, moralno i intelektualno neutral...

Descripción completa

Guardado en:

Detalles Bibliográficos
Autor principal:	Tatjana Cvjetićanin
Formato:	article
Lenguaje:	EN FR SR
Publicado:	University of Belgrade 2018
Materias:	neutralnost muzeja politički muzej muzejske postavke muzejska arheologija etika u muzejima Srbija Anthropology GN1-890
Acceso en línea:	https://doaj.org/article/3ce552c51dca438487a9aff9b16b9422
Etiquetas:	Agregar Etiqueta Sin Etiquetas, Sea el primero en etiquetar este registro!

id	oai:doaj.org-article:3ce552c51dca438487a9aff9b16b9422
record_format	dspace
spelling	oai:doaj.org-article:3ce552c51dca438487a9aff9b16b94222021-12-02T08:55:50ZMuzejska arheologija u Srbiji i mit o neutralnosti muzeja10.21301/eap.v13i3.10353-15892334-8801https://doaj.org/article/3ce552c51dca438487a9aff9b16b94222018-10-01T00:00:00Zhttps://www.eap-iea.org/index.php/eap/article/view/886https://doaj.org/toc/0353-1589https://doaj.org/toc/2334-8801 Stanovište da muzeji predstavljaju činjenice, objektivno i nepristrasno, dominira kako javnim, tako i profesionalnim diskursom muzeja. Međutim, široko rasprostranjena ideja da muzejima možemo da verujemo – jer su prestižni autoriteti, nezavisne istraživačke ustanove, moralno i intelektualno neutralne, u stalnoj potrazi za znanjem – pogrešna je. Od momenta nastanka muzeja, preko njegovih različitih tipova, do danas niti jedan muzej, odnosno muzejski stručnjak, nije bio neutralan. Muzeji su društveni konstrukt, a u njihovom temelju je i politika. Ipak, mit o neutralnosti muzeja opstaje, posebno zahvaljujući velikom broju muzeja čiji stručnjaci i dalje ponosno svoja znanja koriste za prikupljanje i predstavljanje muzejske građe na navodno neutralan i objektivan način, bez uplitanja i uključivanja u svakodnevnicu i realnost. Ova je hipokrizija evidentna i u Srbiji, belodana kada je reč o istorijskim narativima, ali očigledna i u stalnim postavkama i izložbama arheološkog materijala, kao i u domenu muzejskih arheoloških istraživanja. U radu se razmatranju primeri prividne neutralnosti, nacionalni, regionalni i gradski muzeji koji autorizuju dostignuća i superiornost nacije, glorifikuju srednjovekovnu istoriju ili proslavljaju veze s Rimskim carstvom, oni koji su prestižna demonstracija moći, ali i primeri ličnih interesovanja i vrednosti koji su formirali javni diskurs. Sva razmatranja otvaraju i važno pitanje etike u muzejima. Tatjana CvjetićaninUniversity of Belgradearticleneutralnost muzejapolitički muzejmuzejske postavkemuzejska arheologijaetika u muzejimaSrbijaAnthropologyGN1-890ENFRSREtnoantropološki Problemi, Vol 13, Iss 3 (2018)
institution	DOAJ
collection	DOAJ
language	EN FR SR
topic	neutralnost muzeja politički muzej muzejske postavke muzejska arheologija etika u muzejima Srbija Anthropology GN1-890
spellingShingle	neutralnost muzeja politički muzej muzejske postavke muzejska arheologija etika u muzejima Srbija Anthropology GN1-890 Tatjana Cvjetićanin Muzejska arheologija u Srbiji i mit o neutralnosti muzeja
description	Stanovište da muzeji predstavljaju činjenice, objektivno i nepristrasno, dominira kako javnim, tako i profesionalnim diskursom muzeja. Međutim, široko rasprostranjena ideja da muzejima možemo da verujemo – jer su prestižni autoriteti, nezavisne istraživačke ustanove, moralno i intelektualno neutralne, u stalnoj potrazi za znanjem – pogrešna je. Od momenta nastanka muzeja, preko njegovih različitih tipova, do danas niti jedan muzej, odnosno muzejski stručnjak, nije bio neutralan. Muzeji su društveni konstrukt, a u njihovom temelju je i politika. Ipak, mit o neutralnosti muzeja opstaje, posebno zahvaljujući velikom broju muzeja čiji stručnjaci i dalje ponosno svoja znanja koriste za prikupljanje i predstavljanje muzejske građe na navodno neutralan i objektivan način, bez uplitanja i uključivanja u svakodnevnicu i realnost. Ova je hipokrizija evidentna i u Srbiji, belodana kada je reč o istorijskim narativima, ali očigledna i u stalnim postavkama i izložbama arheološkog materijala, kao i u domenu muzejskih arheoloških istraživanja. U radu se razmatranju primeri prividne neutralnosti, nacionalni, regionalni i gradski muzeji koji autorizuju dostignuća i superiornost nacije, glorifikuju srednjovekovnu istoriju ili proslavljaju veze s Rimskim carstvom, oni koji su prestižna demonstracija moći, ali i primeri ličnih interesovanja i vrednosti koji su formirali javni diskurs. Sva razmatranja otvaraju i važno pitanje etike u muzejima.
format	article
author	Tatjana Cvjetićanin
author_facet	Tatjana Cvjetićanin
author_sort	Tatjana Cvjetićanin
title	Muzejska arheologija u Srbiji i mit o neutralnosti muzeja
title_short	Muzejska arheologija u Srbiji i mit o neutralnosti muzeja
title_full	Muzejska arheologija u Srbiji i mit o neutralnosti muzeja
title_fullStr	Muzejska arheologija u Srbiji i mit o neutralnosti muzeja
title_full_unstemmed	Muzejska arheologija u Srbiji i mit o neutralnosti muzeja
title_sort	muzejska arheologija u srbiji i mit o neutralnosti muzeja
publisher	University of Belgrade
publishDate	2018
url	https://doaj.org/article/3ce552c51dca438487a9aff9b16b9422
work_keys_str_mv	AT tatjanacvjeticanin muzejskaarheologijausrbijiimitoneutralnostimuzeja
_version_	1718398295809720320

Muzejska arheologija u Srbiji i mit o neutralnosti muzeja

Ejemplares similares