„Praznovanje sopstva“: Evropska smotra srpskog folklora kao mesto konstrukcije i komoditizacije identiteta

Migracije su složen društveno-politički i ekonomski proces koji u Jugoslaviji, nakon Drugog svetskog rata, započinje već pedesetih godina XX veka. Odlazeći na, kako su tada mislili, privremeni rad, Jugosloveni su stalno naselili zapadnoevropske zemlje i razvili novi kulturni kontekst u kome i danas...

Descripción completa

Guardado en:

Detalles Bibliográficos
Autor principal:	Miloš Rašić
Formato:	article
Lenguaje:	EN FR SR
Publicado:	University of Belgrade 2017
Materias:	Evropska smotra srpski klubovi migracije identitet komoditizacija folklorizam Anthropology GN1-890
Acceso en línea:	https://doaj.org/article/3f85b92091014538964d0b15791e6a2d
Etiquetas:	Agregar Etiqueta Sin Etiquetas, Sea el primero en etiquetar este registro!

id	oai:doaj.org-article:3f85b92091014538964d0b15791e6a2d
record_format	dspace
spelling	oai:doaj.org-article:3f85b92091014538964d0b15791e6a2d2021-12-02T05:07:48Z„Praznovanje sopstva“: Evropska smotra srpskog folklora kao mesto konstrukcije i komoditizacije identiteta10.21301/eap.v11i4.30353-15892334-8801https://doaj.org/article/3f85b92091014538964d0b15791e6a2d2017-01-01T00:00:00Zhttps://www.eap-iea.org/novi-ojs/index.php/eap/article/view/706https://doaj.org/toc/0353-1589https://doaj.org/toc/2334-8801 Migracije su složen društveno-politički i ekonomski proces koji u Jugoslaviji, nakon Drugog svetskog rata, započinje već pedesetih godina XX veka. Odlazeći na, kako su tada mislili, privremeni rad, Jugosloveni su stalno naselili zapadnoevropske zemlje i razvili novi kulturni kontekst u kome i danas žive. Jedan od fenomena proisteklih iz tog kulturnog konteksta jesu srpski klubovi, nastali procesima razdvajanja jugoslovenskih klubova počevši od osamdesetih godina XX veka, pod uticajem društveno-političkih dešavanja u zemlji matici. Od devedesetih godina XX veka, vodeći se nacionalnom ideologijom, nastaje i manifestacija Evropska smotra srpskog folklora Srba u dijaspori i regionu koju ću razmatrati u ovom radu. Smatram da je to jedna od najznačajnijih manifestacija današnjice, kada se sagledavaju politike rada i odnosi među srpskim klubovima u dijaspori. Kao primarna funkcija ove smotre ističe se očuvanje etničkog identiteta. Ipak, dubljom analizom uočava se i njen dominantan ekonomski aspekt koji se prikriva pod parolom „autentičnosti”. Cilj mi je da u ovom radu dekonstruišem i sagledam sastavne delove ovog fenomena, stoga ću Evropsku smotru sagledavati kroz pet opozitnih parova: komercijalno vs. nekomercijalno; autentično vs. izmišljeno; primordijalizam vs. konstrukcionizam; vreme smotre vs. svakodnevica i političnost vs. apolitičnost. Miloš RašićUniversity of BelgradearticleEvropska smotrasrpski klubovimigracijeidentitetkomoditizacijafolklorizamAnthropologyGN1-890ENFRSREtnoantropološki Problemi, Vol 11, Iss 4 (2017)
institution	DOAJ
collection	DOAJ
language	EN FR SR
topic	Evropska smotra srpski klubovi migracije identitet komoditizacija folklorizam Anthropology GN1-890
spellingShingle	Evropska smotra srpski klubovi migracije identitet komoditizacija folklorizam Anthropology GN1-890 Miloš Rašić „Praznovanje sopstva“: Evropska smotra srpskog folklora kao mesto konstrukcije i komoditizacije identiteta
description	Migracije su složen društveno-politički i ekonomski proces koji u Jugoslaviji, nakon Drugog svetskog rata, započinje već pedesetih godina XX veka. Odlazeći na, kako su tada mislili, privremeni rad, Jugosloveni su stalno naselili zapadnoevropske zemlje i razvili novi kulturni kontekst u kome i danas žive. Jedan od fenomena proisteklih iz tog kulturnog konteksta jesu srpski klubovi, nastali procesima razdvajanja jugoslovenskih klubova počevši od osamdesetih godina XX veka, pod uticajem društveno-političkih dešavanja u zemlji matici. Od devedesetih godina XX veka, vodeći se nacionalnom ideologijom, nastaje i manifestacija Evropska smotra srpskog folklora Srba u dijaspori i regionu koju ću razmatrati u ovom radu. Smatram da je to jedna od najznačajnijih manifestacija današnjice, kada se sagledavaju politike rada i odnosi među srpskim klubovima u dijaspori. Kao primarna funkcija ove smotre ističe se očuvanje etničkog identiteta. Ipak, dubljom analizom uočava se i njen dominantan ekonomski aspekt koji se prikriva pod parolom „autentičnosti”. Cilj mi je da u ovom radu dekonstruišem i sagledam sastavne delove ovog fenomena, stoga ću Evropsku smotru sagledavati kroz pet opozitnih parova: komercijalno vs. nekomercijalno; autentično vs. izmišljeno; primordijalizam vs. konstrukcionizam; vreme smotre vs. svakodnevica i političnost vs. apolitičnost.
format	article
author	Miloš Rašić
author_facet	Miloš Rašić
author_sort	Miloš Rašić
title	„Praznovanje sopstva“: Evropska smotra srpskog folklora kao mesto konstrukcije i komoditizacije identiteta
title_short	„Praznovanje sopstva“: Evropska smotra srpskog folklora kao mesto konstrukcije i komoditizacije identiteta
title_full	„Praznovanje sopstva“: Evropska smotra srpskog folklora kao mesto konstrukcije i komoditizacije identiteta
title_fullStr	„Praznovanje sopstva“: Evropska smotra srpskog folklora kao mesto konstrukcije i komoditizacije identiteta
title_full_unstemmed	„Praznovanje sopstva“: Evropska smotra srpskog folklora kao mesto konstrukcije i komoditizacije identiteta
title_sort	„praznovanje sopstva“: evropska smotra srpskog folklora kao mesto konstrukcije i komoditizacije identiteta
publisher	University of Belgrade
publishDate	2017
url	https://doaj.org/article/3f85b92091014538964d0b15791e6a2d
work_keys_str_mv	AT milosrasic praznovanjesopstvaevropskasmotrasrpskogfolklorakaomestokonstrukcijeikomoditizacijeidentiteta
_version_	1718400585569402880

„Praznovanje sopstva“: Evropska smotra srpskog folklora kao mesto konstrukcije i komoditizacije identiteta

Ejemplares similares