Репродуктивно здравље и репродуктивна вулнерабилност
Репродуктивно здравље представља, готово подједнако, социокултурну чињеницу као и медицинску чињеницу. Оно што утиче на њега, у позитивном или у негативном смислу, потиче од начина на који културно мислимо и поступамо у погледу репродуктивног понашања, а те мисли и поступци условљени су културно кон...
Guardado en:
| Autor principal: | |
|---|---|
| Formato: | article |
| Lenguaje: | EN FR SR |
| Publicado: |
University of Belgrade
2016
|
| Materias: | |
| Acceso en línea: | https://doaj.org/article/588e75ff60fd48a59faa6bd71b78b095 |
| Etiquetas: |
Agregar Etiqueta
Sin Etiquetas, Sea el primero en etiquetar este registro!
|
| Sumario: | Репродуктивно здравље представља, готово подједнако, социокултурну чињеницу као и медицинску чињеницу. Оно што утиче на њега, у позитивном или у негативном смислу, потиче од начина на који културно мислимо и поступамо у погледу репродуктивног понашања, а те мисли и поступци условљени су културно контекстуализованом концептуализацијом људске физиологије која је, са своје стране, заснована на концептуализацији полности, а посебно на нормативизацији родних улога. Одатле, репродуктивно здравље је женско здравље пре свега, посматрано као социокултурна категорија, па се и репродуктивна вулнерабилност углавном односи на све оне чиниоце који негативно доприносе женском репродуктивном здрављу. Ти чиниоци јесу друштвени – негативно доприносе репродуктивном здрављу с институционалног и правно-нормативног аспекта, затим економски – смањују број оних којима је у одређеном социокултурном контексту омогућен правовремен приступ квалитетној здравственој услузи, те културни – подупиру моделе мишљења и понашања који не узимају у обзир право сваког људског бића на сопствени полни и репродуктивни живот, већ инсистирају на саображавању индивидуалне полности и репродуктивних жеља и капацитета доминантној културној норми |
|---|