Upravljanje osećanjima pripadanja: Antropološka analiza "kulture" i "identiteta" u Ustavu Republike Srbije
Tema rada je kritičko preispitavanje ideje kulture koja je normirana najvišim političkopravnim dokumentom Republike Srbije. Polazim od pretpostavke da ukoliko je u Ustav, kao "utemeljujući pravni i politički dokument jedne države", inkorporiran koncept ljudskih prava i, naročito, manjinski...
Guardado en:
| Autor principal: | |
|---|---|
| Formato: | article |
| Lenguaje: | EN FR SR |
| Publicado: |
University of Belgrade
2016
|
| Materias: | |
| Acceso en línea: | https://doaj.org/article/5e11fd868c9d48b29e754c9cda5d9e9f |
| Etiquetas: |
Agregar Etiqueta
Sin Etiquetas, Sea el primero en etiquetar este registro!
|
| Sumario: | Tema rada je kritičko preispitavanje ideje kulture koja je normirana najvišim političkopravnim dokumentom Republike Srbije. Polazim od pretpostavke da ukoliko je u Ustav, kao "utemeljujući pravni i politički dokument jedne države", inkorporiran koncept ljudskih prava i, naročito, manjinskih prava (kao posebno izdvojenih i zaštićenih), njime je normirana određena ideja, odnosno koncept o tome kakva kultura jeste ili treba da bude. Analiza ukazuje na tri osnovna problema koja proističu iz pisanja o kulturi u Ustavu Republike Srbije iz 2006. godine. Prvo, koncept kulture korišćen u Ustavu počiva na staroj antropološkoj ideji kulture kao zaokružene, homogene i autentične celine. Ovakva ideja kulture nosi veliki potencijal za stvaranje društvenih sukoba. Drugo, načini upravljanja kulturnim pripadanjima nisu pažljivo promišljeni. Pisci Ustava nisu ponudili mehanizme za razrešenje mogućih kulturnih sukoba u kojima sve sukobljene strane poštuju ustavna rešenja. Treće, u Ustavu su nepažljivo spojene teze liberalne i multikulturne politike identiteta. Kombinovanje ideje o slobodnim i ravnopravnim građanima sa priznanjem posebnih kulturnih manjinskih prava zahteva razvijanje specifičnog sistema za prevazilaženje njihovih protivrečnosti. Takav sistem nije Ustavom ponuđen. |
|---|