Upravljanje osećanjima pripadanja: Antropološka analiza "kulture" i "identiteta" u Ustavu Republike Srbije
Tema rada je kritičko preispitavanje ideje kulture koja je normirana najvišim političkopravnim dokumentom Republike Srbije. Polazim od pretpostavke da ukoliko je u Ustav, kao "utemeljujući pravni i politički dokument jedne države", inkorporiran koncept ljudskih prava i, naročito, manjinski...
Guardado en:
Autor principal: | |
---|---|
Formato: | article |
Lenguaje: | EN FR SR |
Publicado: |
University of Belgrade
2016
|
Materias: | |
Acceso en línea: | https://doaj.org/article/5e11fd868c9d48b29e754c9cda5d9e9f |
Etiquetas: |
Agregar Etiqueta
Sin Etiquetas, Sea el primero en etiquetar este registro!
|
id |
oai:doaj.org-article:5e11fd868c9d48b29e754c9cda5d9e9f |
---|---|
record_format |
dspace |
spelling |
oai:doaj.org-article:5e11fd868c9d48b29e754c9cda5d9e9f2021-12-02T01:24:11ZUpravljanje osećanjima pripadanja: Antropološka analiza "kulture" i "identiteta" u Ustavu Republike Srbije0353-15892334-8801https://doaj.org/article/5e11fd868c9d48b29e754c9cda5d9e9f2016-03-01T00:00:00Zhttps://eap-iea.org/novi-ojs/index.php/eap/article/view/580https://doaj.org/toc/0353-1589https://doaj.org/toc/2334-8801Tema rada je kritičko preispitavanje ideje kulture koja je normirana najvišim političkopravnim dokumentom Republike Srbije. Polazim od pretpostavke da ukoliko je u Ustav, kao "utemeljujući pravni i politički dokument jedne države", inkorporiran koncept ljudskih prava i, naročito, manjinskih prava (kao posebno izdvojenih i zaštićenih), njime je normirana određena ideja, odnosno koncept o tome kakva kultura jeste ili treba da bude. Analiza ukazuje na tri osnovna problema koja proističu iz pisanja o kulturi u Ustavu Republike Srbije iz 2006. godine. Prvo, koncept kulture korišćen u Ustavu počiva na staroj antropološkoj ideji kulture kao zaokružene, homogene i autentične celine. Ovakva ideja kulture nosi veliki potencijal za stvaranje društvenih sukoba. Drugo, načini upravljanja kulturnim pripadanjima nisu pažljivo promišljeni. Pisci Ustava nisu ponudili mehanizme za razrešenje mogućih kulturnih sukoba u kojima sve sukobljene strane poštuju ustavna rešenja. Treće, u Ustavu su nepažljivo spojene teze liberalne i multikulturne politike identiteta. Kombinovanje ideje o slobodnim i ravnopravnim građanima sa priznanjem posebnih kulturnih manjinskih prava zahteva razvijanje specifičnog sistema za prevazilaženje njihovih protivrečnosti. Takav sistem nije Ustavom ponuđen.Čarna BrkovićUniversity of BelgradearticleAnthropologyGN1-890ENFRSREtnoantropološki Problemi, Vol 3, Iss 2 (2016) |
institution |
DOAJ |
collection |
DOAJ |
language |
EN FR SR |
topic |
Anthropology GN1-890 |
spellingShingle |
Anthropology GN1-890 Čarna Brković Upravljanje osećanjima pripadanja: Antropološka analiza "kulture" i "identiteta" u Ustavu Republike Srbije |
description |
Tema rada je kritičko preispitavanje ideje kulture koja je normirana najvišim političkopravnim dokumentom Republike Srbije. Polazim od pretpostavke da ukoliko je u Ustav, kao "utemeljujući pravni i politički dokument jedne države", inkorporiran koncept ljudskih prava i, naročito, manjinskih prava (kao posebno izdvojenih i zaštićenih), njime je normirana određena ideja, odnosno koncept o tome kakva kultura jeste ili treba da bude. Analiza ukazuje na tri osnovna problema koja proističu iz pisanja o kulturi u Ustavu Republike Srbije iz 2006. godine. Prvo, koncept kulture korišćen u Ustavu počiva na staroj antropološkoj ideji kulture kao zaokružene, homogene i autentične celine. Ovakva ideja kulture nosi veliki potencijal za stvaranje društvenih sukoba. Drugo, načini upravljanja kulturnim pripadanjima nisu pažljivo promišljeni. Pisci Ustava nisu ponudili mehanizme za razrešenje mogućih kulturnih sukoba u kojima sve sukobljene strane poštuju ustavna rešenja. Treće, u Ustavu su nepažljivo spojene teze liberalne i multikulturne politike identiteta. Kombinovanje ideje o slobodnim i ravnopravnim građanima sa priznanjem posebnih kulturnih manjinskih prava zahteva razvijanje specifičnog sistema za prevazilaženje njihovih protivrečnosti. Takav sistem nije Ustavom ponuđen. |
format |
article |
author |
Čarna Brković |
author_facet |
Čarna Brković |
author_sort |
Čarna Brković |
title |
Upravljanje osećanjima pripadanja: Antropološka analiza "kulture" i "identiteta" u Ustavu Republike Srbije |
title_short |
Upravljanje osećanjima pripadanja: Antropološka analiza "kulture" i "identiteta" u Ustavu Republike Srbije |
title_full |
Upravljanje osećanjima pripadanja: Antropološka analiza "kulture" i "identiteta" u Ustavu Republike Srbije |
title_fullStr |
Upravljanje osećanjima pripadanja: Antropološka analiza "kulture" i "identiteta" u Ustavu Republike Srbije |
title_full_unstemmed |
Upravljanje osećanjima pripadanja: Antropološka analiza "kulture" i "identiteta" u Ustavu Republike Srbije |
title_sort |
upravljanje osećanjima pripadanja: antropološka analiza "kulture" i "identiteta" u ustavu republike srbije |
publisher |
University of Belgrade |
publishDate |
2016 |
url |
https://doaj.org/article/5e11fd868c9d48b29e754c9cda5d9e9f |
work_keys_str_mv |
AT carnabrkovic upravljanjeosecanjimapripadanjaantropoloskaanalizakultureiidentitetauustavurepublikesrbije |
_version_ |
1718403075044016128 |