Друштвенa критика и положај жена у алжирској књижевности на арапском
У раду се представља књижевно дело алжирског писца Абделхамида Бенхедуге и разматра како су идентитет и улога жена у друштву пресликани у наративном дискурсу алжирске књижевности на арапском након независности. Фокус је стављен на Бенхедугин роман Rīḥ al-ğanūb (Јужни ветар, 1972), у коме женски лик,...
Guardado en:
| Autor principal: | |
|---|---|
| Formato: | article |
| Lenguaje: | DE EN FR SL SR |
| Publicado: |
Institute for Literature and Art
2021
|
| Materias: | |
| Acceso en línea: | https://doaj.org/article/6700dce971414ca18c8b3bd77eb3e080 |
| Etiquetas: |
Agregar Etiqueta
Sin Etiquetas, Sea el primero en etiquetar este registro!
|
| Sumario: | У раду се представља књижевно дело алжирског писца Абделхамида Бенхедуге и разматра како су идентитет и улога жена у друштву пресликани у наративном дискурсу алжирске књижевности на арапском након независности. Фокус је стављен на Бенхедугин роман Rīḥ al-ğanūb (Јужни ветар, 1972), у коме женски лик, с ауторовог становишта, представља критику моћи. Као и у осталим романима 70-их – као што су Al-zilzāl (Земљотрес) Ел Тахара Ватара, или Mā lā tadruhu al-riyāḥ (Оно што ветрови не могу обрисати) Мухамеда Елали Арара – протагониста Јужног ветра види себе као некога ко се противи традицији, али не успева да је одбаци, јер успети у томе значило би напуштање „женске“ стране сопствене личности. Обично се Бенхадугини романи описују као „режимски романи“; они су лишени конкретне историјске позадине и не припадају пољу интердисциплинарних студија. Међутим, као што Тери Иглтон истиче, „таква ‘чиста’ књижевна теорија је академски мит“ (Eagleton 1997: 170). Заправо се Бенхедуга залагао за социјалистички идеал и одабрао да пише на арапском језику. Истовремено, и у таквим околностима интелектуалац може допринети стварној промени, супротно идеји да слободан интелектуалац може дефинисати себе само на маргинама књижевности и да је осуђен на такав статус како би сачувао слободу мишљења. |
|---|