Друштвенa критика и положај жена у алжирској књижевности на арапском

У раду се представља књижевно дело алжирског писца Абделхамида Бенхедуге и разматра како су идентитет и улога жена у друштву пресликани у наративном дискурсу алжирске књижевности на арапском након независности. Фокус је стављен на Бенхедугин роман Rīḥ al-ğanūb (Јужни ветар, 1972), у коме женски лик,...

Descripción completa

Guardado en:

Detalles Bibliográficos
Autor principal:	Jolanda Guardi
Formato:	article
Lenguaje:	DE EN FR SL SR
Publicado:	Institute for Literature and Art 2021
Materias:	абделхамид бенхедуга алжирска књижевност савремена арапска књижевност јужни ветар rīḥ al-ğanūb Language and Literature P History (General) D1-2009
Acceso en línea:	https://doaj.org/article/6700dce971414ca18c8b3bd77eb3e080
Etiquetas:	Agregar Etiqueta Sin Etiquetas, Sea el primero en etiquetar este registro!

id	oai:doaj.org-article:6700dce971414ca18c8b3bd77eb3e080
record_format	dspace
spelling	oai:doaj.org-article:6700dce971414ca18c8b3bd77eb3e0802021-11-24T10:09:34ZДруштвенa критика и положај жена у алжирској књижевности на арапском0350-64282738-151X10.18485/kis.2021.53.173.5https://doaj.org/article/6700dce971414ca18c8b3bd77eb3e0802021-09-01T00:00:00Zhttp://knjizevnaistorija.rs/index.php/home/article/view/168https://doaj.org/toc/0350-6428https://doaj.org/toc/2738-151XУ раду се представља књижевно дело алжирског писца Абделхамида Бенхедуге и разматра како су идентитет и улога жена у друштву пресликани у наративном дискурсу алжирске књижевности на арапском након независности. Фокус је стављен на Бенхедугин роман Rīḥ al-ğanūb (Јужни ветар, 1972), у коме женски лик, с ауторовог становишта, представља критику моћи. Као и у осталим романима 70-их – као што су Al-zilzāl (Земљотрес) Ел Тахара Ватара, или Mā lā tadruhu al-riyāḥ (Оно што ветрови не могу обрисати) Мухамеда Елали Арара – протагониста Јужног ветра види себе као некога ко се противи традицији, али не успева да је одбаци, јер успети у томе значило би напуштање „женске“ стране сопствене личности. Обично се Бенхадугини романи описују као „режимски романи“; они су лишени конкретне историјске позадине и не припадају пољу интердисциплинарних студија. Међутим, као што Тери Иглтон истиче, „таква ‘чиста’ књижевна теорија је академски мит“ (Eagleton 1997: 170). Заправо се Бенхедуга залагао за социјалистички идеал и одабрао да пише на арапском језику. Истовремено, и у таквим околностима интелектуалац може допринети стварној промени, супротно идеји да слободан интелектуалац може дефинисати себе само на маргинама књижевности и да је осуђен на такав статус како би сачувао слободу мишљења.Jolanda GuardiInstitute for Literature and Artarticleабделхамид бенхедугаалжирска књижевностсавремена арапска књижевностјужни ветарrīḥ al-ğanūbLanguage and LiteraturePHistory (General)D1-2009DEENFRSLSRКњижевна историја, Vol 53, Iss 173, Pp 91-102 (2021)
institution	DOAJ
collection	DOAJ
language	DE EN FR SL SR
topic	абделхамид бенхедуга алжирска књижевност савремена арапска књижевност јужни ветар rīḥ al-ğanūb Language and Literature P History (General) D1-2009
spellingShingle	абделхамид бенхедуга алжирска књижевност савремена арапска књижевност јужни ветар rīḥ al-ğanūb Language and Literature P History (General) D1-2009 Jolanda Guardi Друштвенa критика и положај жена у алжирској књижевности на арапском
description	У раду се представља књижевно дело алжирског писца Абделхамида Бенхедуге и разматра како су идентитет и улога жена у друштву пресликани у наративном дискурсу алжирске књижевности на арапском након независности. Фокус је стављен на Бенхедугин роман Rīḥ al-ğanūb (Јужни ветар, 1972), у коме женски лик, с ауторовог становишта, представља критику моћи. Као и у осталим романима 70-их – као што су Al-zilzāl (Земљотрес) Ел Тахара Ватара, или Mā lā tadruhu al-riyāḥ (Оно што ветрови не могу обрисати) Мухамеда Елали Арара – протагониста Јужног ветра види себе као некога ко се противи традицији, али не успева да је одбаци, јер успети у томе значило би напуштање „женске“ стране сопствене личности. Обично се Бенхадугини романи описују као „режимски романи“; они су лишени конкретне историјске позадине и не припадају пољу интердисциплинарних студија. Међутим, као што Тери Иглтон истиче, „таква ‘чиста’ књижевна теорија је академски мит“ (Eagleton 1997: 170). Заправо се Бенхедуга залагао за социјалистички идеал и одабрао да пише на арапском језику. Истовремено, и у таквим околностима интелектуалац може допринети стварној промени, супротно идеји да слободан интелектуалац може дефинисати себе само на маргинама књижевности и да је осуђен на такав статус како би сачувао слободу мишљења.
format	article
author	Jolanda Guardi
author_facet	Jolanda Guardi
author_sort	Jolanda Guardi
title	Друштвенa критика и положај жена у алжирској књижевности на арапском
title_short	Друштвенa критика и положај жена у алжирској књижевности на арапском
title_full	Друштвенa критика и положај жена у алжирској књижевности на арапском
title_fullStr	Друштвенa критика и положај жена у алжирској књижевности на арапском
title_full_unstemmed	Друштвенa критика и положај жена у алжирској књижевности на арапском
title_sort	друштвенa критика и положај жена у алжирској књижевности на арапском
publisher	Institute for Literature and Art
publishDate	2021
url	https://doaj.org/article/6700dce971414ca18c8b3bd77eb3e080
work_keys_str_mv	AT jolandaguardi društvenakritikaipoložaǰženaualžirskoǰkniževnostinaarapskom
_version_	1718415107430547456

Друштвенa критика и положај жена у алжирској књижевности на арапском

Ejemplares similares