Studije tehnologije i studije materijalne kulture: mogućnosti bliže saradnje na primeru koštanih artefakata

Artefakti od koštanih sirovina spadaju u slabije proučene pokretne nalaze, posebno kada se radi o određenim periodima i regionima. Uzroci koji do ovakvog stanja dovode nisu jednoobrazni. Najočigledniji i najopštiji svakako leže u istraživačkim praksama kulturnoistorijske arheologije koja je faunaln...

Descripción completa

Guardado en:

Detalles Bibliográficos
Autores principales:	Selena Vitezović, Ivan Vranić
Formato:	article
Lenguaje:	EN FR SR
Publicado:	University of Belgrade 2017
Materias:	koštane sirovine koštana industrija studije tehnologije studije materijalne kulture Anthropology GN1-890
Acceso en línea:	https://doaj.org/article/6e518778e75c455982efe2fde8136a9b
Etiquetas:	Agregar Etiqueta Sin Etiquetas, Sea el primero en etiquetar este registro!

id	oai:doaj.org-article:6e518778e75c455982efe2fde8136a9b
record_format	dspace
spelling	oai:doaj.org-article:6e518778e75c455982efe2fde8136a9b2021-12-02T01:19:52ZStudije tehnologije i studije materijalne kulture: mogućnosti bliže saradnje na primeru koštanih artefakata10.21301/eap.v12i3.20353-15892334-8801https://doaj.org/article/6e518778e75c455982efe2fde8136a9b2017-11-01T00:00:00Zhttps://www.eap-iea.org/novi-ojs/index.php/eap/article/view/773https://doaj.org/toc/0353-1589https://doaj.org/toc/2334-8801 Artefakti od koštanih sirovina spadaju u slabije proučene pokretne nalaze, posebno kada se radi o određenim periodima i regionima. Uzroci koji do ovakvog stanja dovode nisu jednoobrazni. Najočigledniji i najopštiji svakako leže u istraživačkim praksama kulturnoistorijske arheologije koja je faunalne nalaza najčešće zanemarivala, smatrajući ove predmete nedovoljno atraktivnim, kao i nedovoljno informativno vrednim. Najveći iskorak u evropskoj praistorijskoj arheologiji u pravcu sagledavanja čitavog niza potencijalnih informacija koje korišćenje predmeta od životinjskih skeletnih elemenata pruža, ostvaren je u okviru studija praistorijske tehnologije tokom druge polovine 20. veka, posebno u okvirima francuske arheološke škole. Nastankom ove istraživačke strategije otvoren je čitav niz pitanja vezanih za pribavljanje sirovina, načine izrade i upotrebu predmeta, čija potencijalna interpretativna vrednost na taj način dobija na značaju, što je dovelo do toga da se faunalnim ostacima posvećuje veća pažnje tokom arheoloških istraživanja. Ipak, ovaj potencijalni izvor informacija o često veoma konkretnim detaljima odnosa ljudi i materijalne kulture koje tehnološka istraživanja pružaju nije dovoljno iskorišćen. Čini se da uzroci leže u uskoj specijalizaciji istraživača i nedovoljnoj uključenosti dobijenih informacija u šire okvire interpretiranja određenih perioda, različitim tradicijama i odsustvu saradnje nacionalnih arheoloških „škola“, jezičkim barijerama i sl. Ipak, najznačajniji razlog ovakvoj situaciji može da se pronađe u neusklađenim teorijskim perspektivama i nedostatku jasno artikulisane interpretativne pozicije istraživača koji pokušavaju da primene saznanja stečena kroz studije tehnologije, tretirajući ovu strategiju kao „objektivan“ „naučni metod“ koji će, sam od sebe, pružiti konkretne odgovore koji će se jasno uklopiti u očekivanja dominantne arheološke paradigme. U ovom radu, autori će kroz kritički pregled različitih primena studija tehnologije u arheologiji ponuditi moguće pravce bližeg uključivanja ovog pristupa u savremene teorijske tokove. Kao najočigledniji put nameće se jedna druga istraživačka strategija – studije materijalne kulture. Tako rad za cilj ima da pokuša da konkretnije uveže ove dve strategije istraživanja čije teorijske osnove danas nisu jednoobrazne ali istorijat ideja i način artikulisanja osnovnih teorijskih postavki pokazuju slične teorijske korene. Selena VitezovićIvan VranićUniversity of Belgradearticlekoštane sirovinekoštana industrijastudije tehnologijestudije materijalne kultureAnthropologyGN1-890ENFRSREtnoantropološki Problemi, Vol 12, Iss 3 (2017)
institution	DOAJ
collection	DOAJ
language	EN FR SR
topic	koštane sirovine koštana industrija studije tehnologije studije materijalne kulture Anthropology GN1-890
spellingShingle	koštane sirovine koštana industrija studije tehnologije studije materijalne kulture Anthropology GN1-890 Selena Vitezović Ivan Vranić Studije tehnologije i studije materijalne kulture: mogućnosti bliže saradnje na primeru koštanih artefakata
description	Artefakti od koštanih sirovina spadaju u slabije proučene pokretne nalaze, posebno kada se radi o određenim periodima i regionima. Uzroci koji do ovakvog stanja dovode nisu jednoobrazni. Najočigledniji i najopštiji svakako leže u istraživačkim praksama kulturnoistorijske arheologije koja je faunalne nalaza najčešće zanemarivala, smatrajući ove predmete nedovoljno atraktivnim, kao i nedovoljno informativno vrednim. Najveći iskorak u evropskoj praistorijskoj arheologiji u pravcu sagledavanja čitavog niza potencijalnih informacija koje korišćenje predmeta od životinjskih skeletnih elemenata pruža, ostvaren je u okviru studija praistorijske tehnologije tokom druge polovine 20. veka, posebno u okvirima francuske arheološke škole. Nastankom ove istraživačke strategije otvoren je čitav niz pitanja vezanih za pribavljanje sirovina, načine izrade i upotrebu predmeta, čija potencijalna interpretativna vrednost na taj način dobija na značaju, što je dovelo do toga da se faunalnim ostacima posvećuje veća pažnje tokom arheoloških istraživanja. Ipak, ovaj potencijalni izvor informacija o često veoma konkretnim detaljima odnosa ljudi i materijalne kulture koje tehnološka istraživanja pružaju nije dovoljno iskorišćen. Čini se da uzroci leže u uskoj specijalizaciji istraživača i nedovoljnoj uključenosti dobijenih informacija u šire okvire interpretiranja određenih perioda, različitim tradicijama i odsustvu saradnje nacionalnih arheoloških „škola“, jezičkim barijerama i sl. Ipak, najznačajniji razlog ovakvoj situaciji može da se pronađe u neusklađenim teorijskim perspektivama i nedostatku jasno artikulisane interpretativne pozicije istraživača koji pokušavaju da primene saznanja stečena kroz studije tehnologije, tretirajući ovu strategiju kao „objektivan“ „naučni metod“ koji će, sam od sebe, pružiti konkretne odgovore koji će se jasno uklopiti u očekivanja dominantne arheološke paradigme. U ovom radu, autori će kroz kritički pregled različitih primena studija tehnologije u arheologiji ponuditi moguće pravce bližeg uključivanja ovog pristupa u savremene teorijske tokove. Kao najočigledniji put nameće se jedna druga istraživačka strategija – studije materijalne kulture. Tako rad za cilj ima da pokuša da konkretnije uveže ove dve strategije istraživanja čije teorijske osnove danas nisu jednoobrazne ali istorijat ideja i način artikulisanja osnovnih teorijskih postavki pokazuju slične teorijske korene.
format	article
author	Selena Vitezović Ivan Vranić
author_facet	Selena Vitezović Ivan Vranić
author_sort	Selena Vitezović
title	Studije tehnologije i studije materijalne kulture: mogućnosti bliže saradnje na primeru koštanih artefakata
title_short	Studije tehnologije i studije materijalne kulture: mogućnosti bliže saradnje na primeru koštanih artefakata
title_full	Studije tehnologije i studije materijalne kulture: mogućnosti bliže saradnje na primeru koštanih artefakata
title_fullStr	Studije tehnologije i studije materijalne kulture: mogućnosti bliže saradnje na primeru koštanih artefakata
title_full_unstemmed	Studije tehnologije i studije materijalne kulture: mogućnosti bliže saradnje na primeru koštanih artefakata
title_sort	studije tehnologije i studije materijalne kulture: mogućnosti bliže saradnje na primeru koštanih artefakata
publisher	University of Belgrade
publishDate	2017
url	https://doaj.org/article/6e518778e75c455982efe2fde8136a9b
work_keys_str_mv	AT selenavitezovic studijetehnologijeistudijematerijalnekulturemogucnostiblizesaradnjenaprimerukostanihartefakata AT ivanvranic studijetehnologijeistudijematerijalnekulturemogucnostiblizesaradnjenaprimerukostanihartefakata
_version_	1718403142903660544

Studije tehnologije i studije materijalne kulture: mogućnosti bliže saradnje na primeru koštanih artefakata

Ejemplares similares