Самјуел Бекет и лингвистички егзил

Џорџ Стајнер је осмислио концепт који се много користи у проучавањима књижевности: стање екстратериторијалности. Тај критичар и филозоф га је елаборирао у свом делу Екстратериторијално: Есеји о књижевности и револуцији језика (1971), у коме се бави критиком, језиком и отуђењем. „Револуција језика“...

Descripción completa

Guardado en:

Detalles Bibliográficos
Autor principal:	Teresa Rosell
Formato:	article
Lenguaje:	DE EN FR SL SR
Publicado:	Institute for Literature and Art 2020
Materias:	Бекет екстратериторијално Стајнер билингвизам егзил језик Language and Literature P History (General) D1-2009
Acceso en línea:	https://doaj.org/article/7733bb9b06734ed8bcefbdb2bd4eff7e
Etiquetas:	Agregar Etiqueta Sin Etiquetas, Sea el primero en etiquetar este registro!

id	oai:doaj.org-article:7733bb9b06734ed8bcefbdb2bd4eff7e
record_format	dspace
spelling	oai:doaj.org-article:7733bb9b06734ed8bcefbdb2bd4eff7e2021-11-24T10:25:55ZСамјуел Бекет и лингвистички егзил10.18485/kis.2019.51.169.60350-64282738-151Xhttps://doaj.org/article/7733bb9b06734ed8bcefbdb2bd4eff7e2020-10-01T00:00:00Zhttp://knjizevnaistorija.rs/index.php/home/article/view/19https://doaj.org/toc/0350-6428https://doaj.org/toc/2738-151X Џорџ Стајнер је осмислио концепт који се много користи у проучавањима књижевности: стање екстратериторијалности. Тај критичар и филозоф га је елаборирао у свом делу Екстратериторијално: Есеји о књижевности и револуцији језика (1971), у коме се бави критиком, језиком и отуђењем. „Револуција језика“ у поднаслову односи се на дубоку кризу језика која се појавила у Средњој Европи у првој трећини 20. века а која се одразила у уметностима као „неуспех речи“. Према Стајнеру, рађање језичког плурализма и „немање домовине“ код појединих писаца, као што су Бекет, Набоков или Борхес, био је део ове револуције језика. Иза строго лингвистичког поља, данас категорија екстратериторијалности сугерише глобална миграторна кретања и непрестано измештање модерног субјекта, према Стајнеровим речима, као „стратегије сталног егзила“. Самјуел Бекет је 1937. написао своје чувено писмо Акселу Кауну а, такође је, током те деценије био импресиониран критиком људског знања и филозофијом језика Фрица Маутнера. У том смислу, кроз ове две теме, можемо пратити Бекетову склоност ка “literatur des unworts” [sic], која ће утицати не само на његово дело, већ и на његово само-превођење и билингвизам. Управо у том периоду Бекет почиње да пише на француском како би постигао ефекат отуђења и радикалне несигурности коју изазива језик који није његов матерњи. Његово писање на француском језику је поједностављено и редуковано, обезбеђујући на тај начин језичко изгнанство због, како је то сам Бекет рекао, “le besoin d’être mal armé.” Teresa RosellInstitute for Literature and ArtarticleБекетекстратериторијалноСтајнербилингвизамегзилјезикLanguage and LiteraturePHistory (General)D1-2009DEENFRSLSRКњижевна историја, Vol 51, Iss 169 (2020)
institution	DOAJ
collection	DOAJ
language	DE EN FR SL SR
topic	Бекет екстратериторијално Стајнер билингвизам егзил језик Language and Literature P History (General) D1-2009
spellingShingle	Бекет екстратериторијално Стајнер билингвизам егзил језик Language and Literature P History (General) D1-2009 Teresa Rosell Самјуел Бекет и лингвистички егзил
description	Џорџ Стајнер је осмислио концепт који се много користи у проучавањима књижевности: стање екстратериторијалности. Тај критичар и филозоф га је елаборирао у свом делу Екстратериторијално: Есеји о књижевности и револуцији језика (1971), у коме се бави критиком, језиком и отуђењем. „Револуција језика“ у поднаслову односи се на дубоку кризу језика која се појавила у Средњој Европи у првој трећини 20. века а која се одразила у уметностима као „неуспех речи“. Према Стајнеру, рађање језичког плурализма и „немање домовине“ код појединих писаца, као што су Бекет, Набоков или Борхес, био је део ове револуције језика. Иза строго лингвистичког поља, данас категорија екстратериторијалности сугерише глобална миграторна кретања и непрестано измештање модерног субјекта, према Стајнеровим речима, као „стратегије сталног егзила“. Самјуел Бекет је 1937. написао своје чувено писмо Акселу Кауну а, такође је, током те деценије био импресиониран критиком људског знања и филозофијом језика Фрица Маутнера. У том смислу, кроз ове две теме, можемо пратити Бекетову склоност ка “literatur des unworts” [sic], која ће утицати не само на његово дело, већ и на његово само-превођење и билингвизам. Управо у том периоду Бекет почиње да пише на француском како би постигао ефекат отуђења и радикалне несигурности коју изазива језик који није његов матерњи. Његово писање на француском језику је поједностављено и редуковано, обезбеђујући на тај начин језичко изгнанство због, како је то сам Бекет рекао, “le besoin d’être mal armé.”
format	article
author	Teresa Rosell
author_facet	Teresa Rosell
author_sort	Teresa Rosell
title	Самјуел Бекет и лингвистички егзил
title_short	Самјуел Бекет и лингвистички егзил
title_full	Самјуел Бекет и лингвистички егзил
title_fullStr	Самјуел Бекет и лингвистички егзил
title_full_unstemmed	Самјуел Бекет и лингвистички егзил
title_sort	самјуел бекет и лингвистички егзил
publisher	Institute for Literature and Art
publishDate	2020
url	https://doaj.org/article/7733bb9b06734ed8bcefbdb2bd4eff7e
work_keys_str_mv	AT teresarosell samǰuelbeketilingvističkiegzil
_version_	1718415111370047488

Самјуел Бекет и лингвистички егзил

Ejemplares similares