Arheologija pejzaža kasnog latena južne Panonije: perspektive i mogućnosti analiza stabilnih izotopa
U dugoj tradiciji proučavanja latenskog perioda na prostoru južne Panonije otvorena su mnoga pitanja, među kojima ekonomskim delatnostima, naročito zemljoradnji i stočarstvu, nije posvećena zaslužena pažnja. Postojeći arheološki podaci dozvoljavaju izvođenje hipoteze o inteziviranju naseljavanja u...
Guardado en:
Autor principal: | |
---|---|
Formato: | article |
Lenguaje: | EN FR SR |
Publicado: |
University of Belgrade
2017
|
Materias: | |
Acceso en línea: | https://doaj.org/article/77bd24885b1b4ec5a54a86a0ca125409 |
Etiquetas: |
Agregar Etiqueta
Sin Etiquetas, Sea el primero en etiquetar este registro!
|
Sumario: | U dugoj tradiciji proučavanja latenskog perioda na prostoru južne Panonije otvorena su mnoga pitanja, među kojima ekonomskim delatnostima, naročito zemljoradnji i stočarstvu, nije posvećena zaslužena pažnja. Postojeći arheološki podaci dozvoljavaju izvođenje hipoteze o inteziviranju naseljavanja u kasnom latenu, kao i intenziviranju poljoprivrednih aktivnosti, što su procesi koji su mogli dovesti do promena u pejzažu. Međutim, osim postojanja sporadičnih opaski u literaturi, proučavanje samog pejzaža nije bilo predmet istraživanja. Danas, razvojem arheologije pejzaža i analiza stabilnih izotopa otvorene su mogućnosti za bolje razumevanje, ne samo izgleda pejzaža, već i njegovih promena kroz vreme, kao i načina na koje su se ljudi u prošlosti u njemu kretali i koristili ga. Pri tome, treba imati u vidu da pejzaži nisu samo prostori iz kojih je čovek na što racionalniji način crpe resurse, već da su oni istovremeno produkt, medij i slika različitih kolektivnih i individualnih, društvenih, simboličkih i istorijskih iskustava življenja. U ovom radu razmatraju se mogućnosti i perspektive primene analiza stabilnih izotopa ugljenika i stroncijuma na životinjskim kostima sa kasnolatenskih nalazišta u južnoj Panoniji s ciljem proveravanja postojećih i postavljanja novih hipoteza koje se tiču ne samo ekonomskih praksi, već i socio-političkih prilika.
|
---|