Алеш Дебељак, сироче „југословенске Атлантиде“

Стваралаштво Алеша Дебељака (1961–2016), чувеног словеначког песника, истанчаног есејисте и интелектуалца, могуће је у погледу садржине поделити на три области: на његову дубоко личну поезију, на његово стручно, тј. научно дело и на његове друштвенополитичке есеје, односно, коментаре. Те три област...

Descripción completa

Guardado en:
Detalles Bibliográficos
Autor principal: Krištof Jacek Kozak
Formato: article
Lenguaje:DE
EN
FR
SL
SR
Publicado: Institute for Literature and Art 2020
Materias:
P
Acceso en línea:https://doaj.org/article/7979ee429e234497be7ac377de043f71
Etiquetas: Agregar Etiqueta
Sin Etiquetas, Sea el primero en etiquetar este registro!
id oai:doaj.org-article:7979ee429e234497be7ac377de043f71
record_format dspace
spelling oai:doaj.org-article:7979ee429e234497be7ac377de043f712021-11-24T10:25:58ZАлеш Дебељак, сироче „југословенске Атлантиде“10.18485/kis.2019.51.169.40350-64282738-151Xhttps://doaj.org/article/7979ee429e234497be7ac377de043f712020-10-01T00:00:00Zhttp://knjizevnaistorija.rs/index.php/home/article/view/16https://doaj.org/toc/0350-6428https://doaj.org/toc/2738-151X Стваралаштво Алеша Дебељака (1961–2016), чувеног словеначког песника, истанчаног есејисте и интелектуалца, могуће је у погледу садржине поделити на три области: на његову дубоко личну поезију, на његово стручно, тј. научно дело и на његове друштвенополитичке есеје, односно, коментаре. Те три области, иако се међусобно разликују, у ширoком потезу повезује окидач Дебељаковог стваралачког набоја, а то је: одговорност индивидуе према друштву и ближњем. Имајући то на уму, посебно место у Дебељаковом опусу заузима есејистика, будући да се у њој у највећем броју случајева бави простором који га је као индивидуу дефинисао од детињства, то јест, Југославијом, а пре свега њеним језивим распадом и последицама које је тај догађај имао за људе који су ову земљу у целини схватали као своју. У чланку се потом бавим трима Дебељаковим текстовима, „Сумраком идола“, „Балканским брвном“ и есејом „Како постати човек“. Моја истраживачка теза односи се на присуство Југославије као теме у Дебељаковој библиографији. Три изабрана текста написана су у периоду од двадесет година, сва три без изузетака показују Дебељаков бол због распада мултиетничке, културно богате заједнице, која му је обезбедила темељ на којем је формирао сопствену верзију идентитета, коју је с поносом називао космополитском. Методологија коју сам користио у чланку углавном је компаративна, а садржи и трагове филозофског мишљења, будући да се промишљају појмови идентитета као онтолошког бића, више/интер/културалности и космополитизма. Krištof Jacek KozakInstitute for Literature and ArtarticleАлеш ДебељакЈугославијаидентитетесејкосмополитизамLanguage and LiteraturePHistory (General)D1-2009DEENFRSLSRКњижевна историја, Vol 51, Iss 169 (2020)
institution DOAJ
collection DOAJ
language DE
EN
FR
SL
SR
topic Алеш Дебељак
Југославија
идентитет
есеј
космополитизам
Language and Literature
P
History (General)
D1-2009
spellingShingle Алеш Дебељак
Југославија
идентитет
есеј
космополитизам
Language and Literature
P
History (General)
D1-2009
Krištof Jacek Kozak
Алеш Дебељак, сироче „југословенске Атлантиде“
description Стваралаштво Алеша Дебељака (1961–2016), чувеног словеначког песника, истанчаног есејисте и интелектуалца, могуће је у погледу садржине поделити на три области: на његову дубоко личну поезију, на његово стручно, тј. научно дело и на његове друштвенополитичке есеје, односно, коментаре. Те три области, иако се међусобно разликују, у ширoком потезу повезује окидач Дебељаковог стваралачког набоја, а то је: одговорност индивидуе према друштву и ближњем. Имајући то на уму, посебно место у Дебељаковом опусу заузима есејистика, будући да се у њој у највећем броју случајева бави простором који га је као индивидуу дефинисао од детињства, то јест, Југославијом, а пре свега њеним језивим распадом и последицама које је тај догађај имао за људе који су ову земљу у целини схватали као своју. У чланку се потом бавим трима Дебељаковим текстовима, „Сумраком идола“, „Балканским брвном“ и есејом „Како постати човек“. Моја истраживачка теза односи се на присуство Југославије као теме у Дебељаковој библиографији. Три изабрана текста написана су у периоду од двадесет година, сва три без изузетака показују Дебељаков бол због распада мултиетничке, културно богате заједнице, која му је обезбедила темељ на којем је формирао сопствену верзију идентитета, коју је с поносом називао космополитском. Методологија коју сам користио у чланку углавном је компаративна, а садржи и трагове филозофског мишљења, будући да се промишљају појмови идентитета као онтолошког бића, више/интер/културалности и космополитизма.
format article
author Krištof Jacek Kozak
author_facet Krištof Jacek Kozak
author_sort Krištof Jacek Kozak
title Алеш Дебељак, сироче „југословенске Атлантиде“
title_short Алеш Дебељак, сироче „југословенске Атлантиде“
title_full Алеш Дебељак, сироче „југословенске Атлантиде“
title_fullStr Алеш Дебељак, сироче „југословенске Атлантиде“
title_full_unstemmed Алеш Дебељак, сироче „југословенске Атлантиде“
title_sort алеш дебељак, сироче „југословенске атлантиде“
publisher Institute for Literature and Art
publishDate 2020
url https://doaj.org/article/7979ee429e234497be7ac377de043f71
work_keys_str_mv AT kristofjacekkozak alešdebelaksiročeǰugoslovenskeatlantide
_version_ 1718415112166965248