Генеалогија свакодневице: словеначка поезија у транзицији

У раду покушавам да дефинишем и опишем промене песничке парадигме у новијој словеначкој поезији која се отргла од модернистичке парадигме и прешла на парадигму песништва након модернизма. Зато ова поезија није постмодернистичка, како ју је најпре класификовала словеначка књижевна наука већ антимоде...

Descripción completa

Guardado en:
Detalles Bibliográficos
Autor principal: Alen Albin Širca
Formato: article
Lenguaje:DE
EN
FR
SL
SR
Publicado: Institute for Literature and Art 2020
Materias:
P
Acceso en línea:https://doaj.org/article/7bdbf15f44e042f2b5f2e86a5e0e8fa1
Etiquetas: Agregar Etiqueta
Sin Etiquetas, Sea el primero en etiquetar este registro!
id oai:doaj.org-article:7bdbf15f44e042f2b5f2e86a5e0e8fa1
record_format dspace
spelling oai:doaj.org-article:7bdbf15f44e042f2b5f2e86a5e0e8fa12021-11-24T10:24:50ZГенеалогија свакодневице: словеначка поезија у транзицији10.18485/kis.2020.52.170.30350-64282738-151Xhttps://doaj.org/article/7bdbf15f44e042f2b5f2e86a5e0e8fa12020-10-01T00:00:00Zhttp://knjizevnaistorija.rs/index.php/home/article/view/43https://doaj.org/toc/0350-6428https://doaj.org/toc/2738-151X У раду покушавам да дефинишем и опишем промене песничке парадигме у новијој словеначкој поезији која се отргла од модернистичке парадигме и прешла на парадигму песништва након модернизма. Зато ова поезија није постмодернистичка, како ју је најпре класификовала словеначка књижевна наука већ антимодернистичка будући да покушава да побегне од „великих“ тема песничког модернизма, а у неким случајевима и од његових поступака. У опису поменуте промене парадигме ослањамо се на дистинкцију између „куване“ и „сирове“ поезије (cooked/raw poetry) коју је на трагу Леви-Строса увео Роберт Ловел за америчку поезију након Другог светског рата. Након прегледа песничког контекста словеначке поезије у осамдесетим годинама XX века, наше истраживање се усредсређује на 1991. годину. У ту сврху потребна нам је извесна књижевноисторијска сондажа која омогућава увид у ситуацију у којој се на почетку деведесетих година словеначка поезија нашла у расцепу између две тенденције, то јест, између „високе“, „куване“ поезије модернистичког типа, која се фокусира на „високу“ егзистенцијалистичку тематику по узору на поезију Данеа Зајца и других водећих песничких гласова словеначке модернистичке поезије, и „ниске“, „сирове“ поезије која покушава да се удаљи од остатака метафизичке традиције и тематизује свакодневно урбано искуство користећи релаксиран, неретко наративан језик. Поезија Томажа Шаламуна представља главни домаћи утицај ове врсте поезије, док од утицаја који долазе са стране ваља поменути америчко песништво beat генерације и њујоршку школу. Alen Albin ŠircaInstitute for Literature and Artarticleмодернизамсвакодневица„сирова поезија“beat генерацијаТомаж Шаламунсавремена словеначка поезијаLanguage and LiteraturePHistory (General)D1-2009DEENFRSLSRКњижевна историја, Vol 52, Iss 170 (2020)
institution DOAJ
collection DOAJ
language DE
EN
FR
SL
SR
topic модернизам
свакодневица
„сирова поезија“
beat генерација
Томаж Шаламун
савремена словеначка поезија
Language and Literature
P
History (General)
D1-2009
spellingShingle модернизам
свакодневица
„сирова поезија“
beat генерација
Томаж Шаламун
савремена словеначка поезија
Language and Literature
P
History (General)
D1-2009
Alen Albin Širca
Генеалогија свакодневице: словеначка поезија у транзицији
description У раду покушавам да дефинишем и опишем промене песничке парадигме у новијој словеначкој поезији која се отргла од модернистичке парадигме и прешла на парадигму песништва након модернизма. Зато ова поезија није постмодернистичка, како ју је најпре класификовала словеначка књижевна наука већ антимодернистичка будући да покушава да побегне од „великих“ тема песничког модернизма, а у неким случајевима и од његових поступака. У опису поменуте промене парадигме ослањамо се на дистинкцију између „куване“ и „сирове“ поезије (cooked/raw poetry) коју је на трагу Леви-Строса увео Роберт Ловел за америчку поезију након Другог светског рата. Након прегледа песничког контекста словеначке поезије у осамдесетим годинама XX века, наше истраживање се усредсређује на 1991. годину. У ту сврху потребна нам је извесна књижевноисторијска сондажа која омогућава увид у ситуацију у којој се на почетку деведесетих година словеначка поезија нашла у расцепу између две тенденције, то јест, између „високе“, „куване“ поезије модернистичког типа, која се фокусира на „високу“ егзистенцијалистичку тематику по узору на поезију Данеа Зајца и других водећих песничких гласова словеначке модернистичке поезије, и „ниске“, „сирове“ поезије која покушава да се удаљи од остатака метафизичке традиције и тематизује свакодневно урбано искуство користећи релаксиран, неретко наративан језик. Поезија Томажа Шаламуна представља главни домаћи утицај ове врсте поезије, док од утицаја који долазе са стране ваља поменути америчко песништво beat генерације и њујоршку школу.
format article
author Alen Albin Širca
author_facet Alen Albin Širca
author_sort Alen Albin Širca
title Генеалогија свакодневице: словеначка поезија у транзицији
title_short Генеалогија свакодневице: словеначка поезија у транзицији
title_full Генеалогија свакодневице: словеначка поезија у транзицији
title_fullStr Генеалогија свакодневице: словеначка поезија у транзицији
title_full_unstemmed Генеалогија свакодневице: словеначка поезија у транзицији
title_sort генеалогија свакодневице: словеначка поезија у транзицији
publisher Institute for Literature and Art
publishDate 2020
url https://doaj.org/article/7bdbf15f44e042f2b5f2e86a5e0e8fa1
work_keys_str_mv AT alenalbinsirca genealogiǰasvakodneviceslovenačkapoeziǰautranziciǰi
_version_ 1718415112785625088