„Život je ljubav“: vinčansko pismo i izmišljanje baštine

U radu se na primeru jednog bronzanodopskog nalaza razmatra način na koji se na osnovu sporne pseudonaučne ideje o vinčanskom pismu izmišlja kulturno nasleđe i kao takvo prihvata u javnosti. Minijaturni keramički pršljenak iz Vatina, na kome se nalaze znaci, u obilju pseudonaučne literature često s...

Descripción completa

Guardado en:

Detalles Bibliográficos
Autor principal:	Jasna Vuković
Formato:	article
Lenguaje:	EN FR SR
Publicado:	University of Belgrade 2018
Materias:	Vatinski pršljenak, vinčansko pismo baština pseudoarheologija javnost Anthropology GN1-890
Acceso en línea:	https://doaj.org/article/7daebf11401742ef90e1bbb7d65edaee
Etiquetas:	Agregar Etiqueta Sin Etiquetas, Sea el primero en etiquetar este registro!

id	oai:doaj.org-article:7daebf11401742ef90e1bbb7d65edaee
record_format	dspace
spelling	oai:doaj.org-article:7daebf11401742ef90e1bbb7d65edaee2021-12-02T08:02:43Z„Život je ljubav“: vinčansko pismo i izmišljanje baštine10.21301/eap.v13i3.70353-15892334-8801https://doaj.org/article/7daebf11401742ef90e1bbb7d65edaee2018-10-01T00:00:00Zhttps://www.eap-iea.org/index.php/eap/article/view/892https://doaj.org/toc/0353-1589https://doaj.org/toc/2334-8801 U radu se na primeru jednog bronzanodopskog nalaza razmatra način na koji se na osnovu sporne pseudonaučne ideje o vinčanskom pismu izmišlja kulturno nasleđe i kao takvo prihvata u javnosti. Minijaturni keramički pršljenak iz Vatina, na kome se nalaze znaci, u obilju pseudonaučne literature često se pominje kao predstavnik vinčanskog pisma sa dešifrovanom porukom: „život je ljubav“, „prevodom“ koji se pripisuje Radivoju Pešiću, iako u njegovim radovima o postupku prevoda nema pomena. Zahvaljujući medijima i posebno posredstvom interneta, međutim, jedan bronzanodopski predmet postaje neolitski, a njegova različita (pseudonaučna) tumačenja dospela su u javni prostor, pa se stvorila slika o duboko duhovnoj i filozofski nastrojenoj vinčanskoj civilizaciji. Posebno je opasno što se maksima „život je ljubav“ i uopšte ideja o vinčanskom pismu ističu kao deo kulturnog nasleđa i reklamiraju, između ostalog, i u ponudi iz oblasti kulturnog turizma. S obzirom na to da se nasleđe posmatra kao upotreba prošlosti kao kulturnog, ekonomskog i političkog resursa, u našoj sredini se pitanje baštine dodatno usložnjava jer se nasleđe bukvalno izmišlja. Zbog toga je izuzetno važno da profesionalni arheolozi i naučnici više energije ulažu u domen javne arheologije, kako bi deljenjem informacija, edukacijom i aktivnim učestvovanjem u javnoj sferi uticali na formiranje svesti o kulturnoj baštini. Jasna VukovićUniversity of BelgradearticleVatinski pršljenak,vinčansko pismobaštinapseudoarheologijajavnostAnthropologyGN1-890ENFRSREtnoantropološki Problemi, Vol 13, Iss 3 (2018)
institution	DOAJ
collection	DOAJ
language	EN FR SR
topic	Vatinski pršljenak, vinčansko pismo baština pseudoarheologija javnost Anthropology GN1-890
spellingShingle	Vatinski pršljenak, vinčansko pismo baština pseudoarheologija javnost Anthropology GN1-890 Jasna Vuković „Život je ljubav“: vinčansko pismo i izmišljanje baštine
description	U radu se na primeru jednog bronzanodopskog nalaza razmatra način na koji se na osnovu sporne pseudonaučne ideje o vinčanskom pismu izmišlja kulturno nasleđe i kao takvo prihvata u javnosti. Minijaturni keramički pršljenak iz Vatina, na kome se nalaze znaci, u obilju pseudonaučne literature često se pominje kao predstavnik vinčanskog pisma sa dešifrovanom porukom: „život je ljubav“, „prevodom“ koji se pripisuje Radivoju Pešiću, iako u njegovim radovima o postupku prevoda nema pomena. Zahvaljujući medijima i posebno posredstvom interneta, međutim, jedan bronzanodopski predmet postaje neolitski, a njegova različita (pseudonaučna) tumačenja dospela su u javni prostor, pa se stvorila slika o duboko duhovnoj i filozofski nastrojenoj vinčanskoj civilizaciji. Posebno je opasno što se maksima „život je ljubav“ i uopšte ideja o vinčanskom pismu ističu kao deo kulturnog nasleđa i reklamiraju, između ostalog, i u ponudi iz oblasti kulturnog turizma. S obzirom na to da se nasleđe posmatra kao upotreba prošlosti kao kulturnog, ekonomskog i političkog resursa, u našoj sredini se pitanje baštine dodatno usložnjava jer se nasleđe bukvalno izmišlja. Zbog toga je izuzetno važno da profesionalni arheolozi i naučnici više energije ulažu u domen javne arheologije, kako bi deljenjem informacija, edukacijom i aktivnim učestvovanjem u javnoj sferi uticali na formiranje svesti o kulturnoj baštini.
format	article
author	Jasna Vuković
author_facet	Jasna Vuković
author_sort	Jasna Vuković
title	„Život je ljubav“: vinčansko pismo i izmišljanje baštine
title_short	„Život je ljubav“: vinčansko pismo i izmišljanje baštine
title_full	„Život je ljubav“: vinčansko pismo i izmišljanje baštine
title_fullStr	„Život je ljubav“: vinčansko pismo i izmišljanje baštine
title_full_unstemmed	„Život je ljubav“: vinčansko pismo i izmišljanje baštine
title_sort	„život je ljubav“: vinčansko pismo i izmišljanje baštine
publisher	University of Belgrade
publishDate	2018
url	https://doaj.org/article/7daebf11401742ef90e1bbb7d65edaee
work_keys_str_mv	AT jasnavukovic zivotjeljubavvincanskopismoiizmisljanjebastine
_version_	1718398669612384256

„Život je ljubav“: vinčansko pismo i izmišljanje baštine

Ejemplares similares