Privredna osnova modela tradicionalnog crnogorskog maskuliniteta
Model tradicionalnog crnogorskog maskuliniteta sastoji se od dve komponente, koje su dominantnio uticale na njegovo produkovanje: tradicionalna komponenta odnosi se na dominaciju ratničko-stočarsko-pljačkaškog privređivanja, dok se tradicionalistička komponenta odnosi na koncept rodnih uloga, obliko...
Guardado en:
| Autor principal: | |
|---|---|
| Formato: | article |
| Lenguaje: | EN FR SR |
| Publicado: |
University of Belgrade
2016
|
| Materias: | |
| Acceso en línea: | https://doaj.org/article/7edb9916705d42369da8ad8ad1151650 |
| Etiquetas: |
Agregar Etiqueta
Sin Etiquetas, Sea el primero en etiquetar este registro!
|
| Sumario: | Model tradicionalnog crnogorskog maskuliniteta sastoji se od dve komponente, koje su dominantnio uticale na njegovo produkovanje: tradicionalna komponenta odnosi se na dominaciju ratničko-stočarsko-pljačkaškog privređivanja, dok se tradicionalistička komponenta odnosi na koncept rodnih uloga, oblikovan putem fikcionalnih, etnoloških i istorijskih narativa. Polazna teorijska postavka jeste da su maskuliniteti produkovani kroz svakodnevne aktivnosti i mesto muškarca koje zauzima u privrednim odnosima, što zahteva dublju privrednu, socijalnu i istorijsku kontekstualizaciju datog modela. Najbitnija karakteristika ekstenzivnog stočarskog privređivanja i kolektivne imovine plemena, jeste da su zahtevali stalnu odbranu stada i zajedničke imovine plemena, a nedostatak osnovnih životnih resursa značio je njihovo pronalaženje na drugom mestu. Osiguravanje osnovnih sredstava za život – bilo kroz njihovu odbranu na svojoj teritoriji ili putem upada na druge teritorije – impliciralo je česte oružane sukobe, a oružane snage su u svim vremenima i unutar različitih kultura, gotovo uvek, u potpunosti muške institucije. Tako je i obezbeđivanje osnovnih životnih resursa u tradicionalnom društvu Crne Gore predstavljalo specifično muški posao, a logika svakodnevnog privređivanja nužno je davala prednost muškarcu u odnosu na ženu. |
|---|