Фламенко као знак шпанског идентитета у путописима Милоша Црњанског
Следећи поставке имаголошких студија, у раду се преиспитује однос Милоша Црњанског, као путописца, према оним аспектима културе које он препознаје као знаке аутентичне или „праве“ Шпаније у својим путописним текстовима „У земљи тореадора и сунца“. Као једно од општих места путописних текстова о Шпа...
Guardado en:
Autor principal: | |
---|---|
Formato: | article |
Lenguaje: | EN FR SR |
Publicado: |
University of Belgrade
2017
|
Materias: | |
Acceso en línea: | https://doaj.org/article/89d40cccf3e44a5f95111e42e2e5faa4 |
Etiquetas: |
Agregar Etiqueta
Sin Etiquetas, Sea el primero en etiquetar este registro!
|
Sumario: | Следећи поставке имаголошких студија, у раду се преиспитује однос Милоша Црњанског, као путописца, према оним аспектима културе које он препознаје као знаке аутентичне или „праве“ Шпаније у својим путописним текстовима „У земљи тореадора и сунца“. Као једно од општих места путописних текстова о Шпанији истиче се фламенко, андалузијска музика и плес, који су опчињавали стране путнике. Стога се разматра питање настанка стереотипа о Шпанији уобличених у 19. веку, а затим и њихово опстајање или нестајање у новом друштвено-историјском контексту, будући да управљају погледом путника у првим деценијама 20. века. У раду се затим преиспитују културни, друштвени, политички и идеолошки услови у којима фламенко постаје један од знакова шпанског идентитета у путописима Црњанског. Као један од закључака намеће се да се таква представа о идентитету Шпаније изграђује у сложеним интеракцијама слике коју један народ има о себи и оне коју други о њему конструишу.
|
---|