Шта је играо Павић?
Овај рад се бави проучавањем есеја „Романи без речи“ Милорада Павића, једним од првих покушаја лудолошко-наративне анализе видео-игара у српској књижевној науци. У овом есеју Милорад Павић је пружио јединствено сведочанство о савременој хипертекстуалној и хипермедијској књижевности, а нарочито знача...
Guardado en:
| Autor principal: | |
|---|---|
| Formato: | article |
| Lenguaje: | DE EN FR SL SR |
| Publicado: |
Institute for Literature and Art
2021
|
| Materias: | |
| Acceso en línea: | https://doaj.org/article/8aceeee6b3c24c52b0199c58a50b9f39 |
| Etiquetas: |
Agregar Etiqueta
Sin Etiquetas, Sea el primero en etiquetar este registro!
|
| Sumario: | Овај рад се бави проучавањем есеја „Романи без речи“ Милорада Павића, једним од првих покушаја лудолошко-наративне анализе видео-игара у српској књижевној науци. У овом есеју Милорад Павић је пружио јединствено сведочанство о савременој хипертекстуалној и хипермедијској књижевности, а нарочито значајан је његов осврт на четири авантуристичке видео-игре: Myst, Myst 2: Riven, Zork: Nemesis и Timelapse. Анализирајући историјски развој жанра авантуристичких игара, њихову хипертекстуалну архитектуру, мотивски склоп, технолошке карактеристике, као и елементе фантастике које их повезују са поетиком постмодернистичке прозе, покушаћемо да објаснимо механизме Павићевих лудолошко-наративних коментара, односно дубинске поетичке разлоге који стоје иза његовог избора управо ових остварења за демонстрирање литерарно-уметничке вредности видео-игара. |
|---|