Antropologija horora: teorijski izazovi i epistemološki potencijali
Iz disciplinarnog ugla, horor bi se mogao sagledati kao maštovitiji, nepriznati brat antropologije, to jest, njena više poetska, srodna duša. Slično hororu, antropološki način mišljenja zaokupljaju pitanja tuđinskog, onostranog, skrivenog i marginalnog. Dva ugla promatranja čoveka i njegovog sve...
Guardado en:
| Autor principal: | |
|---|---|
| Formato: | article |
| Lenguaje: | EN FR SR |
| Publicado: |
University of Belgrade
2016
|
| Materias: | |
| Acceso en línea: | https://doaj.org/article/9005913bf5ee4bd9ab0b9fcd2114980a |
| Etiquetas: |
Agregar Etiqueta
Sin Etiquetas, Sea el primero en etiquetar este registro!
|
| Sumario: | Iz disciplinarnog ugla, horor bi se mogao sagledati kao maštovitiji, nepriznati brat antropologije, to jest, njena više poetska, srodna duša. Slično hororu, antropološki način mišljenja zaokupljaju pitanja tuđinskog, onostranog, skrivenog i marginalnog. Dva ugla promatranja čoveka i njegovog sveta presecaju se u nizu zajedničkih tačaka, počevši od problematizacije tela i telesnosti, preko odnosa pojedinca prema zajednici i zajednice prema drugosti, do elementarnih zagonetki čovekovog duhovnog i zagrobnog života. Pa ipak, horor kao poseban umetnički žanr, slabo je i nedovoljno istraživan u antropološkom ključu, možda baš zato što nudi umetničke, a ne strogo rečeno naučne odgovore na pitanja koje antropologija postavlja.
U okviru ovog tematskog broja Etnoantropoloških problema prvi put se u domaćoj antropologiji ukazala prilika za objavljivanjem, na jednom mestu, skupa naučnih tekstova posvećenih horor žanru. Autori koji su velikodušno priložili svoje radove za ovaj temat pokazali su da je priče strave moguće tumačiti iz mnoštva različitih uglova koji podrazumevaju određeni stepen interdisciplinarnosti, ne napuštajući ni u jedan mah prepoznatljive okvire antropološkog fokusa. |
|---|