„Раноантичка насеља“ и гвоздено доба централног Балкана: питања етничког идентитета
Етнички идентитет у археолошким школама на Балкану традиционално је третиран као стабилна и монолитна категорија препознатљива у материјалној култури. Питање „етногенезе“ палеобалканских „народа“ представља доминантну тему и основни предмет истраживања у културноисторијској археологији за коју се д...
Guardado en:
Autor principal: | |
---|---|
Formato: | article |
Lenguaje: | EN FR SR |
Publicado: |
University of Belgrade
2016
|
Materias: | |
Acceso en línea: | https://doaj.org/article/92fd08445e534383b9e466b7165a1d25 |
Etiquetas: |
Agregar Etiqueta
Sin Etiquetas, Sea el primero en etiquetar este registro!
|
id |
oai:doaj.org-article:92fd08445e534383b9e466b7165a1d25 |
---|---|
record_format |
dspace |
spelling |
oai:doaj.org-article:92fd08445e534383b9e466b7165a1d252021-12-02T08:39:55Z„Раноантичка насеља“ и гвоздено доба централног Балкана: питања етничког идентитета0353-15892334-8801https://doaj.org/article/92fd08445e534383b9e466b7165a1d252016-03-01T00:00:00Zhttps://eap-iea.org/novi-ojs/index.php/eap/article/view/599https://doaj.org/toc/0353-1589https://doaj.org/toc/2334-8801 Етнички идентитет у археолошким школама на Балкану традиционално је третиран као стабилна и монолитна категорија препознатљива у материјалној култури. Питање „етногенезе“ палеобалканских „народа“ представља доминантну тему и основни предмет истраживања у културноисторијској археологији за коју се данас сматра да је формулисана као последица модерног европског национализма. Овај рад из конструктивистичког угла преиспитује интерпретације етницитета у гвозденом добу на примеру тзв. раноантичких насеља − веома сличних утврђења лоцираних на пространој територији континенталног дела Балкана, данас у оквиру различитих модерних држава. Насеља се оквирно датују од В до ИИИ века пре пре н. е. и традиционално тумаче као финална фаза етногенезе палеобалканских заједница за које се претпоставља да у том периоду живе у „племенским државама“, чије становништво је окарактерисано као „народ“ или чак „нација“. Јасно препознавање етничких карактеристика, анахронизми и директно пресликавање модерних социо-политичких структура на заједнице из прошлости, које могу бити утемељене на потпуно другачијим основама групног идентитета или политичке организације, представља основну карактеристику традиционалне литературе. Питање политичких аспеката оваквих интерпретација у различитим балканским земљама које фаворизују поједине палеобалканске заједнице и покушај контекстуализовања оваквих националистичких тумачења у садашњости представља основну тему овог рада. Ivan VranićUniversity of BelgradearticleAnthropologyGN1-890ENFRSREtnoantropološki Problemi, Vol 6, Iss 3 (2016) |
institution |
DOAJ |
collection |
DOAJ |
language |
EN FR SR |
topic |
Anthropology GN1-890 |
spellingShingle |
Anthropology GN1-890 Ivan Vranić „Раноантичка насеља“ и гвоздено доба централног Балкана: питања етничког идентитета |
description |
Етнички идентитет у археолошким школама на Балкану традиционално је третиран као стабилна и монолитна категорија препознатљива у материјалној култури. Питање „етногенезе“ палеобалканских „народа“ представља доминантну тему и основни предмет истраживања у културноисторијској археологији за коју се данас сматра да је формулисана као последица модерног европског национализма. Овај рад из конструктивистичког угла преиспитује интерпретације етницитета у гвозденом добу на примеру тзв. раноантичких насеља − веома сличних утврђења лоцираних на пространој територији континенталног дела Балкана, данас у оквиру различитих модерних држава. Насеља се оквирно датују од В до ИИИ века пре пре н. е. и традиционално тумаче као финална фаза етногенезе палеобалканских заједница за које се претпоставља да у том периоду живе у „племенским државама“, чије становништво је окарактерисано као „народ“ или чак „нација“. Јасно препознавање етничких карактеристика, анахронизми и директно пресликавање модерних социо-политичких структура на заједнице из прошлости, које могу бити утемељене на потпуно другачијим основама групног идентитета или политичке организације, представља основну карактеристику традиционалне литературе. Питање политичких аспеката оваквих интерпретација у различитим балканским земљама које фаворизују поједине палеобалканске заједнице и покушај контекстуализовања оваквих националистичких тумачења у садашњости представља основну тему овог рада.
|
format |
article |
author |
Ivan Vranić |
author_facet |
Ivan Vranić |
author_sort |
Ivan Vranić |
title |
„Раноантичка насеља“ и гвоздено доба централног Балкана: питања етничког идентитета |
title_short |
„Раноантичка насеља“ и гвоздено доба централног Балкана: питања етничког идентитета |
title_full |
„Раноантичка насеља“ и гвоздено доба централног Балкана: питања етничког идентитета |
title_fullStr |
„Раноантичка насеља“ и гвоздено доба централног Балкана: питања етничког идентитета |
title_full_unstemmed |
„Раноантичка насеља“ и гвоздено доба централног Балкана: питања етничког идентитета |
title_sort |
„раноантичка насеља“ и гвоздено доба централног балкана: питања етничког идентитета |
publisher |
University of Belgrade |
publishDate |
2016 |
url |
https://doaj.org/article/92fd08445e534383b9e466b7165a1d25 |
work_keys_str_mv |
AT ivanvranic ranoantičkanaselaigvozdenodobacentralnogbalkanapitanaetničkogidentiteta |
_version_ |
1718398425968410624 |