Delo Jovana Cvijića i Vladimira Dvornikovića kroz prizmu srpske arheologije
U ovom radu cilj nam je 1) preispitivanje veze između kulturno-istorijske arheologije u Srbiji i kulturnih pojasa Jovana Cvijića, kao i 2) pokušaj razumevanja genealogije ideje kontinuiteta u srpskoj arheologiji. Odnosno, dovešćemo u pitanje, na prvi pogled, vrlo logičnu pretpostavku da je kulturno-...
Guardado en:
| Autores principales: | , |
|---|---|
| Formato: | article |
| Lenguaje: | EN FR SR |
| Publicado: |
University of Belgrade
2016
|
| Materias: | |
| Acceso en línea: | https://doaj.org/article/993bfee833234587a36d9e88fff6fcf4 |
| Etiquetas: |
Agregar Etiqueta
Sin Etiquetas, Sea el primero en etiquetar este registro!
|
| Sumario: | U ovom radu cilj nam je 1) preispitivanje veze između kulturno-istorijske arheologije u Srbiji i kulturnih pojasa Jovana Cvijića, kao i 2) pokušaj razumevanja genealogije ideje kontinuiteta u srpskoj arheologiji. Odnosno, dovešćemo u pitanje, na prvi pogled, vrlo logičnu pretpostavku da je kulturno-istorijska arheologija kod nas iskoristila temelje koje je Cvijić postavio, bilo da je reč o kulturnim pojasima ili o kontinuitetu. Ispostaviće se da su arheolozi propustili Cvijićevu lekciju antropogeografske škole kulturnih krugova, kao i njegovo negiranje dubokog kontinuiteta na Balkanu. To znači da se izvorište arheološke ideje o elementima (materijalne) kulture koji se mogu očuvati od praistorije do danas, mora tražiti van Cvijićevog opusa. Kao moguće rešenje, treba uvažiti svetove ideja Milana Budimira i Veselina Čajkanovića uz vrlo jasne eksplikacije kontinuiteta manje poznatog Nika Županića i poznatijeg Vladimira Dvornikovi- ća, koji je Županićeve ideje modifikovao i široko rasejao. |
|---|