Елементи просторне симболике Срба у Косовској Митровици

У раду износим део резултата теренских истраживања која сам од средине 2011. до почетка 2017. године спроводио у Косовској Митровици. Циљ истраживања био је покушај расветљавања положаја српског становништва у овом граду, у условима крупних друштвено-политичких промена након рата на Косову и Метохиј...

Descripción completa

Guardado en:
Detalles Bibliográficos
Autor principal: Aleksandar Pavlović
Formato: article
Lenguaje:EN
FR
SR
Publicado: University of Belgrade 2017
Materias:
Acceso en línea:https://doaj.org/article/9d2ef39656b44f129f755f06b60e53f2
Etiquetas: Agregar Etiqueta
Sin Etiquetas, Sea el primero en etiquetar este registro!
Descripción
Sumario:У раду износим део резултата теренских истраживања која сам од средине 2011. до почетка 2017. године спроводио у Косовској Митровици. Циљ истраживања био је покушај расветљавања положаја српског становништва у овом граду, у условима крупних друштвено-политичких промена након рата на Косову и Метохији 1999. године, увођења међународног протектората на ову територију и поделе Косовске Митровице на два дела – јужни, са већинским албанским становништвом, и северни – са већинским Србима. Главни проблем који се у раду разматра односи се на један од кључних аспеката свакодневице становника Косовске Митровице у периоду после рата, а то је концепт простора, о чијем значају већ довољно говори чињеница да поделом овог града долази до концентрације Срба и Албанаца на супротним странама реке Ибар, у односу на коју су, као граничну линију, и једни и други делове града у којима су се груписали означили као своје, апстрахујући их као ентитете повезане с одређењем властитог етничког идентитета. Највећа пажња у раду посвећена је сагледавању елемената просторне симболике Срба у етнички подељеној Косовској Митровици, и то са становишта њихове улоге у компетитивним политикама идентитета наспрам Албанаца. Елементи који се у том смислу разматрају спадају, с једне стране, у домен световне симболике, где су у обзир узете стратегије идеологизовања простора конструкцијом уличне топографије и меморијалног фонда, и, с друге стране, у домен верске симболике где је направљен осврт на идентитетско обликовање простора употребом сакралне акрхитектуре.