Stoleće Oktobra: Revolucija i politika istorije

U ovom radu analiziran je odnos ruske političke elite i javnosti prema obeležavanju stogodišnjice Oktobarske revolucije. Podsećajući na proslavu dva veka Francuske revolucije 1989. godine, autor je ukazao na razlike u načinu obeležavanja jubileja ova dva istorijska događaja koja su suštinski odredi...

Descripción completa

Guardado en:

Detalles Bibliográficos
Autor principal:	Milan Subotić
Formato:	article
Lenguaje:	EN FR SR
Publicado:	University of Belgrade 2018
Materias:	Oktobarska revolucija Rusija politika istorije kolektivno pamćenje Anthropology GN1-890
Acceso en línea:	https://doaj.org/article/9ef22dd06da44973a5e04109fbb5eacd
Etiquetas:	Agregar Etiqueta Sin Etiquetas, Sea el primero en etiquetar este registro!

id	oai:doaj.org-article:9ef22dd06da44973a5e04109fbb5eacd
record_format	dspace
spelling	oai:doaj.org-article:9ef22dd06da44973a5e04109fbb5eacd2021-12-02T07:50:08ZStoleće Oktobra: Revolucija i politika istorije10.21301/eap.v13i2.90353-15892334-8801https://doaj.org/article/9ef22dd06da44973a5e04109fbb5eacd2018-07-01T00:00:00Zhttps://www.eap-iea.org/index.php/eap/article/view/865https://doaj.org/toc/0353-1589https://doaj.org/toc/2334-8801 U ovom radu analiziran je odnos ruske političke elite i javnosti prema obeležavanju stogodišnjice Oktobarske revolucije. Podsećajući na proslavu dva veka Francuske revolucije 1989. godine, autor je ukazao na razlike u načinu obeležavanja jubileja ova dva istorijska događaja koja su suštinski odredila dugi XIX i kratki XX vek evropske i svetske istorije. S obzirom na to da na komemorativne prakse i selektivnost u reprezentovanju prošlosti presudno utiče savremena politika, u radu je razmotren odnos postsovjetskih političkih elita prema Oktobarskoj revoluciji. Korišćenjem koncepta „politike istorije“, interpretiran je proces kojim je praznik godišnjice Revolucije od „utemeljujućeg mita“ sovjetske epohe, posle 1991. godine prvo pretvoren u „Dan pomirenja i saglasnosti“ da bi, konačno, 2005. godine bio ukinut kao neradni dan i zamenjen „Danom narodnog jedinstva“ koji se slavi 4. novembra. Tokom vladavine Vladimira Putina, Oktobarska revolucija je prestala da bude upotrebljivi simbolički resurs u konstituisanju ruske istorijske samosvesti i poželjnog sistema društvenih vrednosti. Pošto je nespojiva s idealom „državnosti“, vrednošću društvene stabilnosti i naglašavanjem hiljadugodišnjeg istorijskog kontinuiteta, stogodišnjica Oktobra je u Rusiji obeležena kao podsećanje na pogubnost društvenog konflikta. Politika istorije zasnovana na isticanju jedinstva pred spoljašnjim neprijateljima i unutrašnjim opasnostima od „obojenih revolucija“ zasnovana je na ideologiji konzervativizma koja nužno teži marginalizaciji Revolucije u kolektivnom pamćenju. Milan SubotićUniversity of BelgradearticleOktobarska revolucijaRusijapolitika istorijekolektivno pamćenjeAnthropologyGN1-890ENFRSREtnoantropološki Problemi, Vol 13, Iss 2 (2018)
institution	DOAJ
collection	DOAJ
language	EN FR SR
topic	Oktobarska revolucija Rusija politika istorije kolektivno pamćenje Anthropology GN1-890
spellingShingle	Oktobarska revolucija Rusija politika istorije kolektivno pamćenje Anthropology GN1-890 Milan Subotić Stoleće Oktobra: Revolucija i politika istorije
description	U ovom radu analiziran je odnos ruske političke elite i javnosti prema obeležavanju stogodišnjice Oktobarske revolucije. Podsećajući na proslavu dva veka Francuske revolucije 1989. godine, autor je ukazao na razlike u načinu obeležavanja jubileja ova dva istorijska događaja koja su suštinski odredila dugi XIX i kratki XX vek evropske i svetske istorije. S obzirom na to da na komemorativne prakse i selektivnost u reprezentovanju prošlosti presudno utiče savremena politika, u radu je razmotren odnos postsovjetskih političkih elita prema Oktobarskoj revoluciji. Korišćenjem koncepta „politike istorije“, interpretiran je proces kojim je praznik godišnjice Revolucije od „utemeljujućeg mita“ sovjetske epohe, posle 1991. godine prvo pretvoren u „Dan pomirenja i saglasnosti“ da bi, konačno, 2005. godine bio ukinut kao neradni dan i zamenjen „Danom narodnog jedinstva“ koji se slavi 4. novembra. Tokom vladavine Vladimira Putina, Oktobarska revolucija je prestala da bude upotrebljivi simbolički resurs u konstituisanju ruske istorijske samosvesti i poželjnog sistema društvenih vrednosti. Pošto je nespojiva s idealom „državnosti“, vrednošću društvene stabilnosti i naglašavanjem hiljadugodišnjeg istorijskog kontinuiteta, stogodišnjica Oktobra je u Rusiji obeležena kao podsećanje na pogubnost društvenog konflikta. Politika istorije zasnovana na isticanju jedinstva pred spoljašnjim neprijateljima i unutrašnjim opasnostima od „obojenih revolucija“ zasnovana je na ideologiji konzervativizma koja nužno teži marginalizaciji Revolucije u kolektivnom pamćenju.
format	article
author	Milan Subotić
author_facet	Milan Subotić
author_sort	Milan Subotić
title	Stoleće Oktobra: Revolucija i politika istorije
title_short	Stoleće Oktobra: Revolucija i politika istorije
title_full	Stoleće Oktobra: Revolucija i politika istorije
title_fullStr	Stoleće Oktobra: Revolucija i politika istorije
title_full_unstemmed	Stoleće Oktobra: Revolucija i politika istorije
title_sort	stoleće oktobra: revolucija i politika istorije
publisher	University of Belgrade
publishDate	2018
url	https://doaj.org/article/9ef22dd06da44973a5e04109fbb5eacd
work_keys_str_mv	AT milansubotic stoleceoktobrarevolucijaipolitikaistorije
_version_	1718399177820471296

Stoleće Oktobra: Revolucija i politika istorije

Ejemplares similares