Утицај Ничеове антропологије на дело Џорџа Бернарда Шоа

Рад идентификује трагове Ничеове антрополошке филозофије у драмским, социолошким, антрополошким и филозофским списима Џорџа Бернарда Шоа. Поред очигледног преузимања Ничеовог појма „натчовек“ за потребе сопствене антропологије, показаћемо да је Шо у свом дискурсу преиначио Ничеов појам „воља за моћ“...

Descripción completa

Guardado en:

Detalles Bibliográficos
Autor principal:	Biljana Vlašković
Formato:	article
Lenguaje:	EN FR SR
Publicado:	University of Belgrade 2016
Materias:	Anthropology GN1-890
Acceso en línea:	https://doaj.org/article/a00fdc3869c44c27ba2673291d10dbdb
Etiquetas:	Agregar Etiqueta Sin Etiquetas, Sea el primero en etiquetar este registro!

id	oai:doaj.org-article:a00fdc3869c44c27ba2673291d10dbdb
record_format	dspace
spelling	oai:doaj.org-article:a00fdc3869c44c27ba2673291d10dbdb2021-12-02T06:12:22ZУтицај Ничеове антропологије на дело Џорџа Бернарда Шоа0353-15892334-8801https://doaj.org/article/a00fdc3869c44c27ba2673291d10dbdb2016-03-01T00:00:00Zhttps://eap-iea.org/novi-ojs/index.php/eap/article/view/488https://doaj.org/toc/0353-1589https://doaj.org/toc/2334-8801Рад идентификује трагове Ничеове антрополошке филозофије у драмским, социолошким, антрополошким и филозофским списима Џорџа Бернарда Шоа. Поред очигледног преузимања Ничеовог појма „натчовек“ за потребе сопствене антропологије, показаћемо да је Шо у свом дискурсу преиначио Ничеов појам „воља за моћ“, а преко њега и Шопенхауеров концепт воље као основе света, у појам „животне силе“ која омогућава „креативну еволуцију“ човека у једно више биће, натчовека. С тим у вези испитаћемо и улогу коју Шо приписује жени у том креативном процесу еволуције, чинећи од ње доминантнији пол у односу на мушкарца, те тиме радикално деконструишући устаљену деветнаестовековну перспективу гледања на жену као бића којем је природно станиште породични дом, а улога коју има у завођењу искључиво пасивна. Овакав његов став навео је многе критичаре да грешком оптуже овог нобеловца за мизогинију коју су проналазили у списима Шопенхауера и Ничеа. Међутим, једино што се на основу целокупног увида у Шоово дело може закључити јесте да је залагањем за равноправнији однос између полова с почетка XX века, Шо дао велики допринос феминистичком покрету који је тада био у зачетку. Најзад, у променама перспективе у Шоовој антропологији уочава се одјек Ничеовог захтева за „превредновањем свих вредности“. Показаћемо да је непрестано преиспитивање вредности и сагледавање ствари из свих могућих углова неопходан услов за обезбеђивање сталне промене, која је, према мишљењу оба аутора, једина неопходна и извесна ствар на овом свету.Biljana VlaškovićUniversity of BelgradearticleAnthropologyGN1-890ENFRSREtnoantropološki Problemi, Vol 7, Iss 4 (2016)
institution	DOAJ
collection	DOAJ
language	EN FR SR
topic	Anthropology GN1-890
spellingShingle	Anthropology GN1-890 Biljana Vlašković Утицај Ничеове антропологије на дело Џорџа Бернарда Шоа
description	Рад идентификује трагове Ничеове антрополошке филозофије у драмским, социолошким, антрополошким и филозофским списима Џорџа Бернарда Шоа. Поред очигледног преузимања Ничеовог појма „натчовек“ за потребе сопствене антропологије, показаћемо да је Шо у свом дискурсу преиначио Ничеов појам „воља за моћ“, а преко њега и Шопенхауеров концепт воље као основе света, у појам „животне силе“ која омогућава „креативну еволуцију“ човека у једно више биће, натчовека. С тим у вези испитаћемо и улогу коју Шо приписује жени у том креативном процесу еволуције, чинећи од ње доминантнији пол у односу на мушкарца, те тиме радикално деконструишући устаљену деветнаестовековну перспективу гледања на жену као бића којем је природно станиште породични дом, а улога коју има у завођењу искључиво пасивна. Овакав његов став навео је многе критичаре да грешком оптуже овог нобеловца за мизогинију коју су проналазили у списима Шопенхауера и Ничеа. Међутим, једино што се на основу целокупног увида у Шоово дело може закључити јесте да је залагањем за равноправнији однос између полова с почетка XX века, Шо дао велики допринос феминистичком покрету који је тада био у зачетку. Најзад, у променама перспективе у Шоовој антропологији уочава се одјек Ничеовог захтева за „превредновањем свих вредности“. Показаћемо да је непрестано преиспитивање вредности и сагледавање ствари из свих могућих углова неопходан услов за обезбеђивање сталне промене, која је, према мишљењу оба аутора, једина неопходна и извесна ствар на овом свету.
format	article
author	Biljana Vlašković
author_facet	Biljana Vlašković
author_sort	Biljana Vlašković
title	Утицај Ничеове антропологије на дело Џорџа Бернарда Шоа
title_short	Утицај Ничеове антропологије на дело Џорџа Бернарда Шоа
title_full	Утицај Ничеове антропологије на дело Џорџа Бернарда Шоа
title_fullStr	Утицај Ничеове антропологије на дело Џорџа Бернарда Шоа
title_full_unstemmed	Утицај Ничеове антропологије на дело Џорџа Бернарда Шоа
title_sort	утицај ничеове антропологије на дело џорџа бернарда шоа
publisher	University of Belgrade
publishDate	2016
url	https://doaj.org/article/a00fdc3869c44c27ba2673291d10dbdb
work_keys_str_mv	AT biljanavlaskovic uticaǰničeoveantropologiǰenadelodordabernardašoa
_version_	1718400005432147968

Утицај Ничеове антропологије на дело Џорџа Бернарда Шоа

Ejemplares similares