Ван Генеп по други пут међу Србима. Прилог историји српске етнологије/антропологије у последњој четвртини двадесетог века

Појава превода на српски језик Ван Генеповог капиталног дела ''Обреди прелаза'' иницира рекапитулирање утицаја теорије обреда прелаза на проучавање обичаја у српској науци. Сачињавање једног оваквог прегледа је потребано с обзиром да српски читалац Ван Генепове књиге о томе није...

Descripción completa

Guardado en:
Detalles Bibliográficos
Autor principal: Ivan Kovačević
Formato: article
Lenguaje:EN
FR
SR
Publicado: University of Belgrade 2016
Materias:
Acceso en línea:https://doaj.org/article/a11a09dd8b764c528e40d3596a96d802
Etiquetas: Agregar Etiqueta
Sin Etiquetas, Sea el primero en etiquetar este registro!
id oai:doaj.org-article:a11a09dd8b764c528e40d3596a96d802
record_format dspace
spelling oai:doaj.org-article:a11a09dd8b764c528e40d3596a96d8022021-12-02T01:08:34ZВан Генеп по други пут међу Србима. Прилог историји српске етнологије/антропологије у последњој четвртини двадесетог века0353-15892334-8801https://doaj.org/article/a11a09dd8b764c528e40d3596a96d8022016-03-01T00:00:00Zhttps://eap-iea.org/novi-ojs/index.php/eap/article/view/434https://doaj.org/toc/0353-1589https://doaj.org/toc/2334-8801Појава превода на српски језик Ван Генеповог капиталног дела ''Обреди прелаза'' иницира рекапитулирање утицаја теорије обреда прелаза на проучавање обичаја у српској науци. Сачињавање једног оваквог прегледа је потребано с обзиром да српски читалац Ван Генепове књиге о томе није обавештен. Укупну библиографију радова инспирисаних Ван Генепом у српској етнологији/антропологији у протекле скоро три деценије сачињава више од 25 радова. Утицај Ван Генепове теорије обреда на српску етнологију/антропологију посредован је британском структуралном антропологијом посебно делом Едмунда Лича. Интерпретација српског етнографског материјала започиње крајем 70их година и распламсава се у наредној деценији. Уз нешто мањи број радова интерпретативног карактера у следећем периоду, до појаве српског превода 2005. године, јављају се и теоријски радови који трансформишу и коригују Ван Генепову теорију чинећи је унапређеним интерпретативним средством. Апликација Ван Генепове теорије обреда прелаза у српској науци је била пут упознавања са структуралном антропологијом, што је у ситуацији једновековне теоријско-методолошке заосталости један од главних канала модернизације. Ова модернизација била је двоструко спасоносна – спречила је учешће у изградњи националистичке митологије крајем прошлог века и створила имуност на постмодернистичку мочвару ума.Ivan KovačevićUniversity of BelgradearticleAnthropologyGN1-890ENFRSREtnoantropološki Problemi, Vol 1, Iss 1 (2016)
institution DOAJ
collection DOAJ
language EN
FR
SR
topic Anthropology
GN1-890
spellingShingle Anthropology
GN1-890
Ivan Kovačević
Ван Генеп по други пут међу Србима. Прилог историји српске етнологије/антропологије у последњој четвртини двадесетог века
description Појава превода на српски језик Ван Генеповог капиталног дела ''Обреди прелаза'' иницира рекапитулирање утицаја теорије обреда прелаза на проучавање обичаја у српској науци. Сачињавање једног оваквог прегледа је потребано с обзиром да српски читалац Ван Генепове књиге о томе није обавештен. Укупну библиографију радова инспирисаних Ван Генепом у српској етнологији/антропологији у протекле скоро три деценије сачињава више од 25 радова. Утицај Ван Генепове теорије обреда на српску етнологију/антропологију посредован је британском структуралном антропологијом посебно делом Едмунда Лича. Интерпретација српског етнографског материјала започиње крајем 70их година и распламсава се у наредној деценији. Уз нешто мањи број радова интерпретативног карактера у следећем периоду, до појаве српског превода 2005. године, јављају се и теоријски радови који трансформишу и коригују Ван Генепову теорију чинећи је унапређеним интерпретативним средством. Апликација Ван Генепове теорије обреда прелаза у српској науци је била пут упознавања са структуралном антропологијом, што је у ситуацији једновековне теоријско-методолошке заосталости један од главних канала модернизације. Ова модернизација била је двоструко спасоносна – спречила је учешће у изградњи националистичке митологије крајем прошлог века и створила имуност на постмодернистичку мочвару ума.
format article
author Ivan Kovačević
author_facet Ivan Kovačević
author_sort Ivan Kovačević
title Ван Генеп по други пут међу Србима. Прилог историји српске етнологије/антропологије у последњој четвртини двадесетог века
title_short Ван Генеп по други пут међу Србима. Прилог историји српске етнологије/антропологије у последњој четвртини двадесетог века
title_full Ван Генеп по други пут међу Србима. Прилог историји српске етнологије/антропологије у последњој четвртини двадесетог века
title_fullStr Ван Генеп по други пут међу Србима. Прилог историји српске етнологије/антропологије у последњој четвртини двадесетог века
title_full_unstemmed Ван Генеп по други пут међу Србима. Прилог историји српске етнологије/антропологије у последњој четвртини двадесетог века
title_sort ван генеп по други пут међу србима. прилог историји српске етнологије/антропологије у последњој четвртини двадесетог века
publisher University of Belgrade
publishDate 2016
url https://doaj.org/article/a11a09dd8b764c528e40d3596a96d802
work_keys_str_mv AT ivankovacevic vangeneppodrugiputmeđusrbimaprilogistoriǰisrpskeetnologiǰeantropologiǰeuposlednoǰčetvrtinidvadesetogveka
_version_ 1718403275237097472