Женска поезија и стратегије спољашње дијалогичности
У раду се бавим савременом словеначком поезијом ауторки с фокусом на стратегије спољашње дијалогичности. Након кратког историјског прегледа положаја које су песникиње заузимале у словеначком књижевном систему у XX веку прелазим на опис структурних промена које су након 2000. године утицале на појач...
Enregistré dans:
| Auteur principal: | |
|---|---|
| Format: | article |
| Langue: | DE EN FR SL SR |
| Publié: |
Institute for Literature and Art
2020
|
| Sujets: | |
| Accès en ligne: | https://doaj.org/article/ac3e2e16f508420e89bd7e6ba4c8a7a0 |
| Tags: |
Ajouter un tag
Pas de tags, Soyez le premier à ajouter un tag!
|
| Résumé: | У раду се бавим савременом словеначком поезијом ауторки с фокусом на стратегије спољашње дијалогичности. Након кратког историјског прегледа положаја које су песникиње заузимале у словеначком књижевном систему у XX веку прелазим на опис структурних промена које су након 2000. године утицале на појачану продукцију и побољшану рецепцију. Статистички подаци показују да је књижевно поље и даље фалоцентрично. Упркос томе, евидентно је да су у савременој поезији коју пишу жене присутни сви приступи патријархалном симболичком поретку које открива Јулија Кристева и све фазе женске књижевности о којима говори гинокритика Илејн Шоувалтер. Није мали број песникиња које се хватају у коштац с устаљеним менталним, социо-културним и говорним матрицама да би деконструисале сопствену дискурзивну праксу, а од 2005. године посеже се за двема стратегијама – увођење драмског монолога и фиктивне персоне. Полазећи од Бахтинове типологије дијалошких односа, анализирам шест песничких књига (Крамбергер, Горечан, Погачник, Корун, Макуц, Видмар) и долазим до закључка да формалне одлике ауторки следе из њихових тематских опредељења, односно интересовања за истраживање затираних зона интимног и друштвеног хабитуса жена.
|
|---|