Женска поезија и стратегије спољашње дијалогичности
У раду се бавим савременом словеначком поезијом ауторки с фокусом на стратегије спољашње дијалогичности. Након кратког историјског прегледа положаја које су песникиње заузимале у словеначком књижевном систему у XX веку прелазим на опис структурних промена које су након 2000. године утицале на појач...
Guardado en:
Autor principal: | |
---|---|
Formato: | article |
Lenguaje: | DE EN FR SL SR |
Publicado: |
Institute for Literature and Art
2020
|
Materias: | |
Acceso en línea: | https://doaj.org/article/ac3e2e16f508420e89bd7e6ba4c8a7a0 |
Etiquetas: |
Agregar Etiqueta
Sin Etiquetas, Sea el primero en etiquetar este registro!
|
id |
oai:doaj.org-article:ac3e2e16f508420e89bd7e6ba4c8a7a0 |
---|---|
record_format |
dspace |
spelling |
oai:doaj.org-article:ac3e2e16f508420e89bd7e6ba4c8a7a02021-11-24T10:24:53ZЖенска поезија и стратегије спољашње дијалогичности10.18485/kis.2020.52.170.20350-64282738-151Xhttps://doaj.org/article/ac3e2e16f508420e89bd7e6ba4c8a7a02020-10-01T00:00:00Zhttp://knjizevnaistorija.rs/index.php/home/article/view/42https://doaj.org/toc/0350-6428https://doaj.org/toc/2738-151X У раду се бавим савременом словеначком поезијом ауторки с фокусом на стратегије спољашње дијалогичности. Након кратког историјског прегледа положаја које су песникиње заузимале у словеначком књижевном систему у XX веку прелазим на опис структурних промена које су након 2000. године утицале на појачану продукцију и побољшану рецепцију. Статистички подаци показују да је књижевно поље и даље фалоцентрично. Упркос томе, евидентно је да су у савременој поезији коју пишу жене присутни сви приступи патријархалном симболичком поретку које открива Јулија Кристева и све фазе женске књижевности о којима говори гинокритика Илејн Шоувалтер. Није мали број песникиња које се хватају у коштац с устаљеним менталним, социо-културним и говорним матрицама да би деконструисале сопствену дискурзивну праксу, а од 2005. године посеже се за двема стратегијама – увођење драмског монолога и фиктивне персоне. Полазећи од Бахтинове типологије дијалошких односа, анализирам шест песничких књига (Крамбергер, Горечан, Погачник, Корун, Макуц, Видмар) и долазим до закључка да формалне одлике ауторки следе из њихових тематских опредељења, односно интересовања за истраживање затираних зона интимног и друштвеног хабитуса жена. Varja Balžalorsky AntićInstitute for Literature and Artarticleсавремена словеначка поезијаженско писмоспољашња дијалогичностдрамски монологперсонаеманципацијске дискурзивне праксеLanguage and LiteraturePHistory (General)D1-2009DEENFRSLSRКњижевна историја, Vol 52, Iss 170 (2020) |
institution |
DOAJ |
collection |
DOAJ |
language |
DE EN FR SL SR |
topic |
савремена словеначка поезија женско писмо спољашња дијалогичност драмски монолог персона еманципацијске дискурзивне праксе Language and Literature P History (General) D1-2009 |
spellingShingle |
савремена словеначка поезија женско писмо спољашња дијалогичност драмски монолог персона еманципацијске дискурзивне праксе Language and Literature P History (General) D1-2009 Varja Balžalorsky Antić Женска поезија и стратегије спољашње дијалогичности |
description |
У раду се бавим савременом словеначком поезијом ауторки с фокусом на стратегије спољашње дијалогичности. Након кратког историјског прегледа положаја које су песникиње заузимале у словеначком књижевном систему у XX веку прелазим на опис структурних промена које су након 2000. године утицале на појачану продукцију и побољшану рецепцију. Статистички подаци показују да је књижевно поље и даље фалоцентрично. Упркос томе, евидентно је да су у савременој поезији коју пишу жене присутни сви приступи патријархалном симболичком поретку које открива Јулија Кристева и све фазе женске књижевности о којима говори гинокритика Илејн Шоувалтер. Није мали број песникиња које се хватају у коштац с устаљеним менталним, социо-културним и говорним матрицама да би деконструисале сопствену дискурзивну праксу, а од 2005. године посеже се за двема стратегијама – увођење драмског монолога и фиктивне персоне. Полазећи од Бахтинове типологије дијалошких односа, анализирам шест песничких књига (Крамбергер, Горечан, Погачник, Корун, Макуц, Видмар) и долазим до закључка да формалне одлике ауторки следе из њихових тематских опредељења, односно интересовања за истраживање затираних зона интимног и друштвеног хабитуса жена.
|
format |
article |
author |
Varja Balžalorsky Antić |
author_facet |
Varja Balžalorsky Antić |
author_sort |
Varja Balžalorsky Antić |
title |
Женска поезија и стратегије спољашње дијалогичности |
title_short |
Женска поезија и стратегије спољашње дијалогичности |
title_full |
Женска поезија и стратегије спољашње дијалогичности |
title_fullStr |
Женска поезија и стратегије спољашње дијалогичности |
title_full_unstemmed |
Женска поезија и стратегије спољашње дијалогичности |
title_sort |
женска поезија и стратегије спољашње дијалогичности |
publisher |
Institute for Literature and Art |
publishDate |
2020 |
url |
https://doaj.org/article/ac3e2e16f508420e89bd7e6ba4c8a7a0 |
work_keys_str_mv |
AT varjabalzalorskyantic ženskapoeziǰaistrategiǰespolašnediǰalogičnosti |
_version_ |
1718415122151505920 |