Јанчаров роман Те ноћи сам је видео и етика репрезентације
У чланку се бавим романом Те ноћи сам је видео словеначког писца Драга Јанчара и реакцијама на њега. У центру истраживања су питања о етичкој димензији књижевне репрезентације и идеологије. Успела уметничка дела – у која спада Јанчаров роман – кадра су да нам пруже репрезентацију оног што је нерепр...
Guardado en:
| Autor principal: | |
|---|---|
| Formato: | article |
| Lenguaje: | DE EN FR SL SR |
| Publicado: |
Institute for Literature and Art
2020
|
| Materias: | |
| Acceso en línea: | https://doaj.org/article/c1f4df72504549e797d151af7ec47020 |
| Etiquetas: |
Agregar Etiqueta
Sin Etiquetas, Sea el primero en etiquetar este registro!
|
| Sumario: | У чланку се бавим романом Те ноћи сам је видео словеначког писца Драга Јанчара и реакцијама на њега. У центру истраживања су питања о етичкој димензији књижевне репрезентације и идеологије. Успела уметничка дела – у која спада Јанчаров роман – кадра су да нам пруже репрезентацију оног што је нерепрезентабилно, а то чини да садрже релевантан сазнајни и етички потенцијал. Чланак покушава да докаже да идеолошка читања блокирају овај потенцијал и онемогућавају репрезентацију непрепрезентабилног. Јанчаров роман (у складу с Јанчаровом поетиком) тематизујe трагичну судбину појединца на позадини судбинских историјских догађаја, у конкретном случају, Другог светског рата. Искуство сукоба који су током рата пратили Народноослободилачку борбу и револуцију у Словенији још је трауматично, а интерпретације ових догађаја ствар су идеолошких апропријација на које нису имуни ни књижевнонаучни приступи. На примеру интерпретације Алојзије Зупан Сосич, словеначке књижевне историчарке, покушаћу то да докажем.
|
|---|