Компјутерска игра у киберфантастици: „Лавиринт смрти“ у два романа Сергеја Лукјaненка
У уводном делу текста се указује на одлике популарне књижевности, a потом на то да компјутерске игре и књижевна дела могу да имају двосмерне односе, јер нека књижевна дела су инспирисана компјутерским играма и обратно, игре могу настати по књижевним делима. Игре и књижевност везују лудички елементи...
Guardado en:
| Autor principal: | |
|---|---|
| Formato: | article |
| Lenguaje: | DE EN FR SL SR |
| Publicado: |
Institute for Literature and Art
2020
|
| Materias: | |
| Acceso en línea: | https://doaj.org/article/d41d149276f142e4baf2b0281c98e465 |
| Etiquetas: |
Agregar Etiqueta
Sin Etiquetas, Sea el primero en etiquetar este registro!
|
| Sumario: | У уводном делу текста се указује на одлике популарне књижевности, a потом на то да компјутерске игре и књижевна дела могу да имају двосмерне односе, јер нека књижевна дела су инспирисана компјутерским играма и обратно, игре могу настати по књижевним делима. Игре и књижевност везују лудички елементи и нарација, која се различито обликује у тексту књижевности и вишемедијалном простору компјутерских игара. Указује се на особености киберпанк романа у руској књижевности деведесетих година 20. века и анализира начин приказивања игре „Лавиринт смрти“ у романима Сергеја Лукјаненка Лавиринт одраза (1997) и Лажна огледала (1999). Указује се на однос невиртуeлног света и секундарних светова виртуелног града Диптауна и игре „Лавиринт смрти“, анализирају се наративна стратегија представљања сценарија и господара игре, те интермедијални аспекти рецепције два анализирана романа Сергеја Лукјаненка.
|
|---|