Ћутање и смех као оспољавање ослобађања јунака у роману Доротеј Добрила Ненадића

У раду су представљени резултати анализе романа Доротеј у светлу међуодноса романа и филозофско-религијских доминанти епохе у којој је радња лоцирана, али и у светлу односа средњег века према наредном периоду у европској култури. Основна хипотеза јесте да средњи век није само декор у којем се радња...

Descripción completa

Guardado en:
Detalles Bibliográficos
Autores principales: Ilijana R. Čutura, Violeta P. Jovanović
Formato: article
Lenguaje:DE
EN
FR
SL
SR
Publicado: Institute for Literature and Art 2020
Materias:
P
Acceso en línea:https://doaj.org/article/e024dc55745d490f8dfc2654a764ce3f
Etiquetas: Agregar Etiqueta
Sin Etiquetas, Sea el primero en etiquetar este registro!
id oai:doaj.org-article:e024dc55745d490f8dfc2654a764ce3f
record_format dspace
spelling oai:doaj.org-article:e024dc55745d490f8dfc2654a764ce3f2021-11-24T10:25:17ZЋутање и смех као оспољавање ослобађања јунака у роману Доротеј Добрила Ненадића10.18485/kis.2019.51.169.200350-64282738-151Xhttps://doaj.org/article/e024dc55745d490f8dfc2654a764ce3f2020-10-01T00:00:00Zhttp://knjizevnaistorija.rs/index.php/home/article/view/33https://doaj.org/toc/0350-6428https://doaj.org/toc/2738-151X У раду су представљени резултати анализе романа Доротеј у светлу међуодноса романа и филозофско-религијских доминанти епохе у којој је радња лоцирана, али и у светлу односа средњег века према наредном периоду у европској култури. Основна хипотеза јесте да средњи век није само декор у којем се радња одвија већ да постоји суштинска веза и оправдање за стилска (поетичка) решења у тражењу духовне спреге са временом које роман доноси. Показује се да се у кључу смештања радње у средњовековни период, и то период византизације српске државе, лик Доротеја може сагледати као лик који интегрише антички и византијски идеал лепоте и доброте, али и мири природу двеју епоха, средњовековне и ренесансне. Стога се у раду истражује могућност тумачења Доротејевог израстања у ослобођену личност ренесансног човека као једне од основних идеја романа. Доротејево ћутање анализира се не само са композиционе већ и са филозофско-религијске стране. Смех, као готово једини начин на који се Доротеј, кроз говор других ликова, ипак оглашава, анализира се као сигнал у карактеризацији развојног пута јунака. Додатно, испитује се и међуоднос ових и низа других мотива карактеристичних за средњовековну религију и културу, чиме ће се показати да Ненадић у овај роман зналачки инкорпорира читаву мрежу елемената и мотива византијске књижевности. Ilijana R. ČuturaVioleta P. JovanovićInstitute for Literature and Artarticleроман Доротејнаративни поступакћутањесмехсредњи векВизантијаLanguage and LiteraturePHistory (General)D1-2009DEENFRSLSRКњижевна историја, Vol 51, Iss 169 (2020)
institution DOAJ
collection DOAJ
language DE
EN
FR
SL
SR
topic роман Доротеј
наративни поступак
ћутање
смех
средњи век
Византија
Language and Literature
P
History (General)
D1-2009
spellingShingle роман Доротеј
наративни поступак
ћутање
смех
средњи век
Византија
Language and Literature
P
History (General)
D1-2009
Ilijana R. Čutura
Violeta P. Jovanović
Ћутање и смех као оспољавање ослобађања јунака у роману Доротеј Добрила Ненадића
description У раду су представљени резултати анализе романа Доротеј у светлу међуодноса романа и филозофско-религијских доминанти епохе у којој је радња лоцирана, али и у светлу односа средњег века према наредном периоду у европској култури. Основна хипотеза јесте да средњи век није само декор у којем се радња одвија већ да постоји суштинска веза и оправдање за стилска (поетичка) решења у тражењу духовне спреге са временом које роман доноси. Показује се да се у кључу смештања радње у средњовековни период, и то период византизације српске државе, лик Доротеја може сагледати као лик који интегрише антички и византијски идеал лепоте и доброте, али и мири природу двеју епоха, средњовековне и ренесансне. Стога се у раду истражује могућност тумачења Доротејевог израстања у ослобођену личност ренесансног човека као једне од основних идеја романа. Доротејево ћутање анализира се не само са композиционе већ и са филозофско-религијске стране. Смех, као готово једини начин на који се Доротеј, кроз говор других ликова, ипак оглашава, анализира се као сигнал у карактеризацији развојног пута јунака. Додатно, испитује се и међуоднос ових и низа других мотива карактеристичних за средњовековну религију и културу, чиме ће се показати да Ненадић у овај роман зналачки инкорпорира читаву мрежу елемената и мотива византијске књижевности.
format article
author Ilijana R. Čutura
Violeta P. Jovanović
author_facet Ilijana R. Čutura
Violeta P. Jovanović
author_sort Ilijana R. Čutura
title Ћутање и смех као оспољавање ослобађања јунака у роману Доротеј Добрила Ненадића
title_short Ћутање и смех као оспољавање ослобађања јунака у роману Доротеј Добрила Ненадића
title_full Ћутање и смех као оспољавање ослобађања јунака у роману Доротеј Добрила Ненадића
title_fullStr Ћутање и смех као оспољавање ослобађања јунака у роману Доротеј Добрила Ненадића
title_full_unstemmed Ћутање и смех као оспољавање ослобађања јунака у роману Доротеј Добрила Ненадића
title_sort ћутање и смех као оспољавање ослобађања јунака у роману доротеј добрила ненадића
publisher Institute for Literature and Art
publishDate 2020
url https://doaj.org/article/e024dc55745d490f8dfc2654a764ce3f
work_keys_str_mv AT ilijanarcutura ćutaneismehkaoospolavaneoslobađanaǰunakauromanudoroteǰdobrilanenadića
AT violetapjovanovic ćutaneismehkaoospolavaneoslobađanaǰunakauromanudoroteǰdobrilanenadića
_version_ 1718415136921747456