Sanjaju li klonovi ljubav? Predstave o klonovima u popularnoj kulturi
Fantazije o klonovima, kiborzima i androidima postale su deo mitologije savremenog doba – mitologije biotehnološke ere u kojoj su učestala dostignuća genetskog inženjeringa podstakla strahove od moguće zloupotrebe naučnog znanja i njihovih posledica. U radu se razmatra fenomen reproduktivnog klonira...
Enregistré dans:
| Auteur principal: | |
|---|---|
| Format: | article |
| Langue: | EN FR SR |
| Publié: |
University of Belgrade
2016
|
| Sujets: | |
| Accès en ligne: | https://doaj.org/article/e4ecfb0cb09543c7a41336e74a9dabc6 |
| Tags: |
Ajouter un tag
Pas de tags, Soyez le premier à ajouter un tag!
|
| Résumé: | Fantazije o klonovima, kiborzima i androidima postale su deo mitologije savremenog doba – mitologije biotehnološke ere u kojoj su učestala dostignuća genetskog inženjeringa podstakla strahove od moguće zloupotrebe naučnog znanja i njihovih posledica. U radu se razmatra fenomen reproduktivnog kloniranja ljudskih bića predstavljenog u delima popularne kulture, pre svega u filmskoj produkciji kao jednom od glavnih i najvažnijih izvora konstrukcije i prezentacije ideje o klonovima. Nakon uvodnog razmatranja ovog fenomena u naučnim, etičkim i medijskim debatama koje su prožete neprihvatanjem reproduktivnog kloniranja, pristupilo se analizi različitih upotreba motiva klona u odabranim filmovima. Ispitana je struktura i sadržaj žanrovske formule koja se koristi u filmovima o klonovima a koja je određena kao „socijalna melodrama“, i sprovedena analiza mitskih obrazaca koji se vezuju za temu kloniranja, poput mita o besmrtnosti, mita o blizancima, mita o jedinstvenosti ljudske vrste, i drugo. Na kraju je ispitana priroda i poreklo straha i gađenja od klonova koji se, u svojim različitim oblicima, uglavnom svode na strah od dehumanizacije ljudi i na strah od nerazlikovanja i prekoračenja bioloških, sociokulturnih i metafizičkih granica. |
|---|