Филозофија одсутности: поезија Бранка Миљковића и онтологија
Овај рад је завршно поглавље истраживања односа поезије Бранка Миљковића и филозофије. Дефинисани су основни облици Миљковићеве песничке мисаоности: мудрост, дубина, диониско и аполонско, гномско и дијалектичко мишљење. Поменути типови Миљковићеве лирске мисаоности упућују на његову основну, онтолош...
Guardado en:
| Autor principal: | |
|---|---|
| Formato: | article |
| Lenguaje: | DE EN FR SL SR |
| Publicado: |
Institute for Literature and Art
2021
|
| Materias: | |
| Acceso en línea: | https://doaj.org/article/e5d2874a00f842019bfcd85918268df7 |
| Etiquetas: |
Agregar Etiqueta
Sin Etiquetas, Sea el primero en etiquetar este registro!
|
| Sumario: | Овај рад је завршно поглавље истраживања односа поезије Бранка Миљковића и филозофије. Дефинисани су основни облици Миљковићеве песничке мисаоности: мудрост, дубина, диониско и аполонско, гномско и дијалектичко мишљење. Поменути типови Миљковићеве лирске мисаоности упућују на његову основну, онтолошку инспирацију, прецизније, на нову онтологију у чијим оквирима је песник остварио своју поетику и естетику. У Миљковићевим есејима и критикама, посебно у његовој поезији, више него у песничким остварењима савремених српских песника, номинално су присутни онтолошки појмови, почев од основних међу тим појмовима: Бића и Не-бића. У вези с тим појмовима песник се определио и за основни појам своје поетике: „одсутност“, чије је свестрано сагледавање у оквирима поетике, естетике и филозофије, предмет интересовања аутора овог текста. Миљковић је тим сагледавањем несумњиво сврстао термин „одсутност“ међу најважније термине поетологије. |
|---|