L. F. Marsilji – prvi antikvar Srbije
Tlo današnje Srbije – kako nam ukazuju brojni prikazi istorije arheologije u našoj zemlji – bivajući delom Osmanskog carstva gotovo da nije privlačilo nikakvo interesovanje antikvara sve do druge polovine XVIII stoleća. Nasuprot tome, osvrt na lik i delo L. F. Marsiljija (Luigi Ferdinando Marsigli,...
Guardado en:
Autor principal: | |
---|---|
Formato: | article |
Lenguaje: | EN FR SR |
Publicado: |
University of Belgrade
2016
|
Materias: | |
Acceso en línea: | https://doaj.org/article/e99f3a1c790b4a1b8548a1f8b487c620 |
Etiquetas: |
Agregar Etiqueta
Sin Etiquetas, Sea el primero en etiquetar este registro!
|
Sumario: | Tlo današnje Srbije – kako nam ukazuju brojni prikazi istorije arheologije u našoj zemlji – bivajući delom Osmanskog carstva gotovo da nije privlačilo nikakvo interesovanje antikvara sve do druge polovine XVIII stoleća. Nasuprot tome, osvrt na lik i delo L. F. Marsiljija (Luigi Ferdinando Marsigli, 1658—1730) nudi bitno drugačiju sliku korena arheologije na ovim prostorima. Grof Marsilji je krajem XVII veka, kao pripadnik austrijske carske armije, proveo gotovo dve decenije na prostorima srednjeg Podunavlja tokom kojih se upoznao s bogatim nasleđem prošlosti (pre svega rimske) ovih krajeva. Rezultate svoje učenjačke delatnosti u Podunavlju sabrao je u delu pod nazivom Danubius Pannonico-Mysicus. U drugom tomu ovog dela, pod naslovom De antiquitatibus Romanorum ad ripas Danubii, u skladu sa najboljim starinarskim tradicijama učeni grof daje obuhvatan i sistematičan pregled rimske materijalne kulture duž dunavskih obala, kako sam kaže, Panonije i Mezije. Ukratko, svojim antikvarskim delanjem na samom terenu, a potom i objavljenim delom, L. F. Marsilji je dao snažan doprinos antikvarskoj tradiciji na tlu današnje Srbije, a zatim – posredno, kroz dela autora tokom narednih stoleća – i čitavoj srpskoj arheologiji. |
---|