Autoritet i proizvodnja arheološkog znanja
Iz perspektive proizvodnje znanja pronađeni lokaliteti i materijalni ostaci predstavljaju mesta na kojima se nedefinisani slojevi i fizičke strukture, iz gomile prljavštine i odbačenog materijala, pretvaraju u znanje o prošlosti. Proizvodnja arheološkog znanja, na terenu i van njega, odigrava se uve...
Guardado en:
Autor principal: | |
---|---|
Formato: | article |
Lenguaje: | EN FR SR |
Publicado: |
University of Belgrade
2016
|
Materias: | |
Acceso en línea: | https://doaj.org/article/ebae32a5b2b1434c9bb5a07aea2e9fc8 |
Etiquetas: |
Agregar Etiqueta
Sin Etiquetas, Sea el primero en etiquetar este registro!
|
id |
oai:doaj.org-article:ebae32a5b2b1434c9bb5a07aea2e9fc8 |
---|---|
record_format |
dspace |
spelling |
oai:doaj.org-article:ebae32a5b2b1434c9bb5a07aea2e9fc82021-12-02T03:12:32ZAutoritet i proizvodnja arheološkog znanja10.21301/eap.v11i3.60353-15892334-8801https://doaj.org/article/ebae32a5b2b1434c9bb5a07aea2e9fc82016-11-01T00:00:00Zhttps://eap-iea.org/novi-ojs/index.php/eap/article/view/689https://doaj.org/toc/0353-1589https://doaj.org/toc/2334-8801Iz perspektive proizvodnje znanja pronađeni lokaliteti i materijalni ostaci predstavljaju mesta na kojima se nedefinisani slojevi i fizičke strukture, iz gomile prljavštine i odbačenog materijala, pretvaraju u znanje o prošlosti. Proizvodnja arheološkog znanja, na terenu i van njega, odigrava se uvek u specifičnim okolnostima koje podrazumevaju isprepletane odnose materijalnih ostataka, pojedinaca na različitim položajima u profesionalnoj zajednici i institucija. Krajnji ishod procesa su odabrana i formirana objašnjenja o prošlosti koja izviru iz specifičnih praksi arheološke discipline. Međutim, postavlja se pitanje od čega ili koga zavisi koje su interpretacije merodavnije od drugih, i ko može da govori o tome šta je autentična interpretacija prošlosti. Na koji način se određeni koncepti i interpretativni modeli zadržavaju i prenose u istoriji discipline, dok određene ideje imaju drugu sudbinu i nestaju sa arheološke scene? Pri pokušaju odgovaranja na ova pitanja u prvi plan izbija koncept autoriteta i njegova uloga u proizvodnji znanja u arheologiji. Iako je autoritet bio i jeste predmet izučavanja različitih društvenih i humanističkih disciplina, i dalje su retke suštinske dekonstrukcije koje doprinose razumevanju ovog pojma u određenoj oblasti. Stoga je cilj ovog rada upravo teorijska razrada koncepta autoriteta i promišljanje njegove uloge u proizvodnji arheološkog znanja.Natalija ĆosićUniversity of Belgradearticleautoritetproizvodnja znanjaetnografija arheoloških praksimoć/znanjeAnthropologyGN1-890ENFRSREtnoantropološki Problemi, Vol 11, Iss 3 (2016) |
institution |
DOAJ |
collection |
DOAJ |
language |
EN FR SR |
topic |
autoritet proizvodnja znanja etnografija arheoloških praksi moć/znanje Anthropology GN1-890 |
spellingShingle |
autoritet proizvodnja znanja etnografija arheoloških praksi moć/znanje Anthropology GN1-890 Natalija Ćosić Autoritet i proizvodnja arheološkog znanja |
description |
Iz perspektive proizvodnje znanja pronađeni lokaliteti i materijalni ostaci predstavljaju mesta na kojima se nedefinisani slojevi i fizičke strukture, iz gomile prljavštine i odbačenog materijala, pretvaraju u znanje o prošlosti. Proizvodnja arheološkog znanja, na terenu i van njega, odigrava se uvek u specifičnim okolnostima koje podrazumevaju isprepletane odnose materijalnih ostataka, pojedinaca na različitim položajima u profesionalnoj zajednici i institucija. Krajnji ishod procesa su odabrana i formirana objašnjenja o prošlosti koja izviru iz specifičnih praksi arheološke discipline. Međutim, postavlja se pitanje od čega ili koga zavisi koje su interpretacije merodavnije od drugih, i ko može da govori o tome šta je autentična interpretacija prošlosti. Na koji način se određeni koncepti i interpretativni modeli zadržavaju i prenose u istoriji discipline, dok određene ideje imaju drugu sudbinu i nestaju sa arheološke scene? Pri pokušaju odgovaranja na ova pitanja u prvi plan izbija koncept autoriteta i njegova uloga u proizvodnji znanja u arheologiji. Iako je autoritet bio i jeste predmet izučavanja različitih društvenih i humanističkih disciplina, i dalje su retke suštinske dekonstrukcije koje doprinose razumevanju ovog pojma u određenoj oblasti. Stoga je cilj ovog rada upravo teorijska razrada koncepta autoriteta i promišljanje njegove uloge u proizvodnji arheološkog znanja. |
format |
article |
author |
Natalija Ćosić |
author_facet |
Natalija Ćosić |
author_sort |
Natalija Ćosić |
title |
Autoritet i proizvodnja arheološkog znanja |
title_short |
Autoritet i proizvodnja arheološkog znanja |
title_full |
Autoritet i proizvodnja arheološkog znanja |
title_fullStr |
Autoritet i proizvodnja arheološkog znanja |
title_full_unstemmed |
Autoritet i proizvodnja arheološkog znanja |
title_sort |
autoritet i proizvodnja arheološkog znanja |
publisher |
University of Belgrade |
publishDate |
2016 |
url |
https://doaj.org/article/ebae32a5b2b1434c9bb5a07aea2e9fc8 |
work_keys_str_mv |
AT natalijacosic autoritetiproizvodnjaarheoloskogznanja |
_version_ |
1718401895454736384 |