Стваралаштво Милана Милишића и наслеђе дубровачке књижевности
У раду се испитује како се све књижевно наслеђе Марина Држића јавља као особена потка у стваралаштву Милана Милишића. Као парадигматични примери разматрају се две песме – „Када је Бог стварао Дубровник“ и „Попивина“ и један есеј – „Пометово писмо Лаусу“. Показује се да евокација и (пре)стилизација д...
Guardado en:
| Autor principal: | |
|---|---|
| Formato: | article |
| Lenguaje: | DE EN FR SL SR |
| Publicado: |
Institute for Literature and Art
2020
|
| Materias: | |
| Acceso en línea: | https://doaj.org/article/ebd6f6e1cab44397bfe5fd6770c60882 |
| Etiquetas: |
Agregar Etiqueta
Sin Etiquetas, Sea el primero en etiquetar este registro!
|
| Sumario: | У раду се испитује како се све књижевно наслеђе Марина Држића јавља као особена потка у стваралаштву Милана Милишића. Као парадигматични примери разматрају се две песме – „Када је Бог стварао Дубровник“ и „Попивина“ и један есеј – „Пометово писмо Лаусу“. Показује се да евокација и (пре)стилизација држићевске топике гради специфичан семантички регистар у Милишићевим делима, која управо због вишеструког сазвучја са традиционалним предлошком имају обележја специфичне друштвене и политичке сатире. |
|---|