Карлос Фуентес и културни синкретизам Латинске Америке

У тексту се бавимо хиспаноамеричким културним континуитетом из визуре мексичког књижевника Kарлоса Фуентеса. Акценат је на поимању преплитања и стапања прехиспанске и модерне културе на тлу Латинске Америке из угла тамошњих књижевника и мислилаца који су препознали транскултурацију као један од кључ...

Descripción completa

Guardado en:
Detalles Bibliográficos
Autor principal: Bojana Kovačević Petrović
Formato: article
Lenguaje:DE
EN
FR
SL
SR
Publicado: Institute for Literature and Art 2021
Materias:
P
Acceso en línea:https://doaj.org/article/eee55c9b09f447c9bef00ee07d679222
Etiquetas: Agregar Etiqueta
Sin Etiquetas, Sea el primero en etiquetar este registro!
id oai:doaj.org-article:eee55c9b09f447c9bef00ee07d679222
record_format dspace
spelling oai:doaj.org-article:eee55c9b09f447c9bef00ee07d6792222021-11-24T10:09:34ZКарлос Фуентес и културни синкретизам Латинске Америке0350-64282738-151X10.18485/kis.2021.53.173.11https://doaj.org/article/eee55c9b09f447c9bef00ee07d6792222021-09-01T00:00:00Zhttp://knjizevnaistorija.rs/index.php/home/article/view/174https://doaj.org/toc/0350-6428https://doaj.org/toc/2738-151XУ тексту се бавимо хиспаноамеричким културним континуитетом из визуре мексичког књижевника Kарлоса Фуентеса. Акценат је на поимању преплитања и стапања прехиспанске и модерне културе на тлу Латинске Америке из угла тамошњих књижевника и мислилаца који су препознали транскултурацију као један од кључних процеса подручја на коме живе све расе, обједињене појмом mestizaje и заједничким, шпанским језиком. Сагледавањем ставова родоначелника, поборника и тумача особеног хиспаноамеричког синкретизма (међу којима су аргентински теоретичар Валтер Мињоло, уругвајски књижевни критичар Анхел Рама и есејиста Енрике Родо, мексички културни посленици Хосе Васконселос, Алфонсо Рејес и Октавио Пас, кубански писац и музиколог Алехо Kарпентјер, португалски научник Боавентура де Соуза Сантос, руски филозоф и књижевни критичар Михаил Бахтин и други) указаћемо на међусобне културне асимилације шпанског говорног подручја Јужне, Средње и Северне Америке. У средишњем делу чланка предочићемо размишљања Kарлоса Фуентеса о културном идентитету, парадигми мешања раса, те слојевитом наслеђу као богатству индо-афро-ибероамеричког човека и друштва. Напослетку, кроз ово истраживање показаћемо да Kарлос Фуентес извор мексичке транскултурности налази у бароку, којим је премошћен међуатлантски временски и просторни амбис: под његовим сводом настала је нова хиспаноамеричка културна генеалогија и стасао латиноамерички роман као прозна врста над врстама, ослобођен после три века колонијалне забране и временом приморан да свеобухватношћу надокнади то време.Bojana Kovačević PetrovićInstitute for Literature and Artarticlekарлос фуентестранскултурацијасинкретизамхиспаноамеричка књижевностmestizajeидентитет латинске америкеLanguage and LiteraturePHistory (General)D1-2009DEENFRSLSRКњижевна историја, Vol 53, Iss 173, Pp 179–195-179–195 (2021)
institution DOAJ
collection DOAJ
language DE
EN
FR
SL
SR
topic kарлос фуентес
транскултурација
синкретизам
хиспаноамеричка књижевност
mestizaje
идентитет латинске америке
Language and Literature
P
History (General)
D1-2009
spellingShingle kарлос фуентес
транскултурација
синкретизам
хиспаноамеричка књижевност
mestizaje
идентитет латинске америке
Language and Literature
P
History (General)
D1-2009
Bojana Kovačević Petrović
Карлос Фуентес и културни синкретизам Латинске Америке
description У тексту се бавимо хиспаноамеричким културним континуитетом из визуре мексичког књижевника Kарлоса Фуентеса. Акценат је на поимању преплитања и стапања прехиспанске и модерне културе на тлу Латинске Америке из угла тамошњих књижевника и мислилаца који су препознали транскултурацију као један од кључних процеса подручја на коме живе све расе, обједињене појмом mestizaje и заједничким, шпанским језиком. Сагледавањем ставова родоначелника, поборника и тумача особеног хиспаноамеричког синкретизма (међу којима су аргентински теоретичар Валтер Мињоло, уругвајски књижевни критичар Анхел Рама и есејиста Енрике Родо, мексички културни посленици Хосе Васконселос, Алфонсо Рејес и Октавио Пас, кубански писац и музиколог Алехо Kарпентјер, португалски научник Боавентура де Соуза Сантос, руски филозоф и књижевни критичар Михаил Бахтин и други) указаћемо на међусобне културне асимилације шпанског говорног подручја Јужне, Средње и Северне Америке. У средишњем делу чланка предочићемо размишљања Kарлоса Фуентеса о културном идентитету, парадигми мешања раса, те слојевитом наслеђу као богатству индо-афро-ибероамеричког човека и друштва. Напослетку, кроз ово истраживање показаћемо да Kарлос Фуентес извор мексичке транскултурности налази у бароку, којим је премошћен међуатлантски временски и просторни амбис: под његовим сводом настала је нова хиспаноамеричка културна генеалогија и стасао латиноамерички роман као прозна врста над врстама, ослобођен после три века колонијалне забране и временом приморан да свеобухватношћу надокнади то време.
format article
author Bojana Kovačević Petrović
author_facet Bojana Kovačević Petrović
author_sort Bojana Kovačević Petrović
title Карлос Фуентес и културни синкретизам Латинске Америке
title_short Карлос Фуентес и културни синкретизам Латинске Америке
title_full Карлос Фуентес и културни синкретизам Латинске Америке
title_fullStr Карлос Фуентес и културни синкретизам Латинске Америке
title_full_unstemmed Карлос Фуентес и културни синкретизам Латинске Америке
title_sort карлос фуентес и културни синкретизам латинске америке
publisher Institute for Literature and Art
publishDate 2021
url https://doaj.org/article/eee55c9b09f447c9bef00ee07d679222
work_keys_str_mv AT bojanakovacevicpetrovic karlosfuentesikulturnisinkretizamlatinskeamerike
_version_ 1718415141857394688