Андрићева Проклета Авлија у контексту затворско-логорске прозе

Циљ овог научног рада је да се књижевно-критички размотри Проклета авлија Иве Андрића у контексту затворско-логорске прозе и теоријске литературе њој посвећене, превасходно руске, која је, и због познатих друштвених разлога, од времена Достојевског и Чехова, преко доба Солжењицина, Шаламова и низа д...

Descripción completa

Guardado en:

Detalles Bibliográficos
Autor principal:	Aleksandar Petrov
Formato:	article
Lenguaje:	DE EN FR SL SR
Publicado:	Institute for Literature and Art 2021
Materias:	затворско-логорска литература: реално-историјска и егзистенцијална приповедачки типови парадигматични ликови литература холокауста документарно и фиктивно у прозној литератури хронотоп епифанија књижевност и тоталитаризам Language and Literature P History (General) D1-2009
Acceso en línea:	https://doaj.org/article/fc54a16d29b64288b014f1bf735a853d
Etiquetas:	Agregar Etiqueta Sin Etiquetas, Sea el primero en etiquetar este registro!

id	oai:doaj.org-article:fc54a16d29b64288b014f1bf735a853d
record_format	dspace
spelling	oai:doaj.org-article:fc54a16d29b64288b014f1bf735a853d2021-11-24T10:09:34ZАндрићева Проклета Авлија у контексту затворско-логорске прозе0350-64282738-151X10.18485/kis.2021.53.173.18https://doaj.org/article/fc54a16d29b64288b014f1bf735a853d2021-09-01T00:00:00Zhttp://knjizevnaistorija.rs/index.php/home/article/view/181https://doaj.org/toc/0350-6428https://doaj.org/toc/2738-151XЦиљ овог научног рада је да се књижевно-критички размотри Проклета авлија Иве Андрића у контексту затворско-логорске прозе и теоријске литературе њој посвећене, превасходно руске, која је, и због познатих друштвених разлога, од времена Достојевског и Чехова, преко доба Солжењицина, Шаламова и низа других, скоро до краја осамдесетих година 20. века, била доминантна у светским књижевним оквирима. Следећи задатак био би да се дела српске затворско-логорске прозе, друге половине прошлог века и почетака новог миленијума, аутора Ивана Ивањија, Борислава Пекића, Драгослава Михаиловића, Данила Киша, Давида Албахарија, да поменем само њих, проуче и у односу на Проклету авлију, као врхунско дело не само српске него и светске књижевности тог веома битног прозног поджанра. У овом раду указано је само на приповетку о Јасеновцу Исака Самоковлије „Празничко вече“, која претходи појави Проклете Авлије, на роман Љубе Јандрића Јасеновац (1980) а о којима је било речи и у роману Као злато у ватри (прво издање 1998) аутора ових редова.Aleksandar PetrovInstitute for Literature and Artarticleзатворско-логорска литература: реално-историјска и егзистенцијалнаприповедачки типовипарадигматични ликовилитература холокаустадокументарно и фиктивно у прозној литературихронотопепифанијакњижевност и тоталитаризамLanguage and LiteraturePHistory (General)D1-2009DEENFRSLSRКњижевна историја, Vol 53, Iss 173, Pp 325–347-325–347 (2021)
institution	DOAJ
collection	DOAJ
language	DE EN FR SL SR
topic	затворско-логорска литература: реално-историјска и егзистенцијална приповедачки типови парадигматични ликови литература холокауста документарно и фиктивно у прозној литератури хронотоп епифанија књижевност и тоталитаризам Language and Literature P History (General) D1-2009
spellingShingle	затворско-логорска литература: реално-историјска и егзистенцијална приповедачки типови парадигматични ликови литература холокауста документарно и фиктивно у прозној литератури хронотоп епифанија књижевност и тоталитаризам Language and Literature P History (General) D1-2009 Aleksandar Petrov Андрићева Проклета Авлија у контексту затворско-логорске прозе
description	Циљ овог научног рада је да се књижевно-критички размотри Проклета авлија Иве Андрића у контексту затворско-логорске прозе и теоријске литературе њој посвећене, превасходно руске, која је, и због познатих друштвених разлога, од времена Достојевског и Чехова, преко доба Солжењицина, Шаламова и низа других, скоро до краја осамдесетих година 20. века, била доминантна у светским књижевним оквирима. Следећи задатак био би да се дела српске затворско-логорске прозе, друге половине прошлог века и почетака новог миленијума, аутора Ивана Ивањија, Борислава Пекића, Драгослава Михаиловића, Данила Киша, Давида Албахарија, да поменем само њих, проуче и у односу на Проклету авлију, као врхунско дело не само српске него и светске књижевности тог веома битног прозног поджанра. У овом раду указано је само на приповетку о Јасеновцу Исака Самоковлије „Празничко вече“, која претходи појави Проклете Авлије, на роман Љубе Јандрића Јасеновац (1980) а о којима је било речи и у роману Као злато у ватри (прво издање 1998) аутора ових редова.
format	article
author	Aleksandar Petrov
author_facet	Aleksandar Petrov
author_sort	Aleksandar Petrov
title	Андрићева Проклета Авлија у контексту затворско-логорске прозе
title_short	Андрићева Проклета Авлија у контексту затворско-логорске прозе
title_full	Андрићева Проклета Авлија у контексту затворско-логорске прозе
title_fullStr	Андрићева Проклета Авлија у контексту затворско-логорске прозе
title_full_unstemmed	Андрићева Проклета Авлија у контексту затворско-логорске прозе
title_sort	андрићева проклета авлија у контексту затворско-логорске прозе
publisher	Institute for Literature and Art
publishDate	2021
url	https://doaj.org/article/fc54a16d29b64288b014f1bf735a853d
work_keys_str_mv	AT aleksandarpetrov andrićevaprokletaavliǰaukontekstuzatvorskologorskeproze
_version_	1718415145363832832

Андрићева Проклета Авлија у контексту затворско-логорске прозе

Ejemplares similares