Андрићева Проклета Авлија у контексту затворско-логорске прозе
Циљ овог научног рада је да се књижевно-критички размотри Проклета авлија Иве Андрића у контексту затворско-логорске прозе и теоријске литературе њој посвећене, превасходно руске, која је, и због познатих друштвених разлога, од времена Достојевског и Чехова, преко доба Солжењицина, Шаламова и низа д...
Guardado en:
Autor principal: | |
---|---|
Formato: | article |
Lenguaje: | DE EN FR SL SR |
Publicado: |
Institute for Literature and Art
2021
|
Materias: | |
Acceso en línea: | https://doaj.org/article/fc54a16d29b64288b014f1bf735a853d |
Etiquetas: |
Agregar Etiqueta
Sin Etiquetas, Sea el primero en etiquetar este registro!
|
id |
oai:doaj.org-article:fc54a16d29b64288b014f1bf735a853d |
---|---|
record_format |
dspace |
spelling |
oai:doaj.org-article:fc54a16d29b64288b014f1bf735a853d2021-11-24T10:09:34ZАндрићева Проклета Авлија у контексту затворско-логорске прозе0350-64282738-151X10.18485/kis.2021.53.173.18https://doaj.org/article/fc54a16d29b64288b014f1bf735a853d2021-09-01T00:00:00Zhttp://knjizevnaistorija.rs/index.php/home/article/view/181https://doaj.org/toc/0350-6428https://doaj.org/toc/2738-151XЦиљ овог научног рада је да се књижевно-критички размотри Проклета авлија Иве Андрића у контексту затворско-логорске прозе и теоријске литературе њој посвећене, превасходно руске, која је, и због познатих друштвених разлога, од времена Достојевског и Чехова, преко доба Солжењицина, Шаламова и низа других, скоро до краја осамдесетих година 20. века, била доминантна у светским књижевним оквирима. Следећи задатак био би да се дела српске затворско-логорске прозе, друге половине прошлог века и почетака новог миленијума, аутора Ивана Ивањија, Борислава Пекића, Драгослава Михаиловића, Данила Киша, Давида Албахарија, да поменем само њих, проуче и у односу на Проклету авлију, као врхунско дело не само српске него и светске књижевности тог веома битног прозног поджанра. У овом раду указано је само на приповетку о Јасеновцу Исака Самоковлије „Празничко вече“, која претходи појави Проклете Авлије, на роман Љубе Јандрића Јасеновац (1980) а о којима је било речи и у роману Као злато у ватри (прво издање 1998) аутора ових редова.Aleksandar PetrovInstitute for Literature and Artarticleзатворско-логорска литература: реално-историјска и егзистенцијалнаприповедачки типовипарадигматични ликовилитература холокаустадокументарно и фиктивно у прозној литературихронотопепифанијакњижевност и тоталитаризамLanguage and LiteraturePHistory (General)D1-2009DEENFRSLSRКњижевна историја, Vol 53, Iss 173, Pp 325–347-325–347 (2021) |
institution |
DOAJ |
collection |
DOAJ |
language |
DE EN FR SL SR |
topic |
затворско-логорска литература: реално-историјска и егзистенцијална приповедачки типови парадигматични ликови литература холокауста документарно и фиктивно у прозној литератури хронотоп епифанија књижевност и тоталитаризам Language and Literature P History (General) D1-2009 |
spellingShingle |
затворско-логорска литература: реално-историјска и егзистенцијална приповедачки типови парадигматични ликови литература холокауста документарно и фиктивно у прозној литератури хронотоп епифанија књижевност и тоталитаризам Language and Literature P History (General) D1-2009 Aleksandar Petrov Андрићева Проклета Авлија у контексту затворско-логорске прозе |
description |
Циљ овог научног рада је да се књижевно-критички размотри Проклета авлија Иве Андрића у контексту затворско-логорске прозе и теоријске литературе њој посвећене, превасходно руске, која је, и због познатих друштвених разлога, од времена Достојевског и Чехова, преко доба Солжењицина, Шаламова и низа других, скоро до краја осамдесетих година 20. века, била доминантна у светским књижевним оквирима. Следећи задатак био би да се дела српске затворско-логорске прозе, друге половине прошлог века и почетака новог миленијума, аутора Ивана Ивањија, Борислава Пекића, Драгослава Михаиловића, Данила Киша, Давида Албахарија, да поменем само њих, проуче и у односу на Проклету авлију, као врхунско дело не само српске него и светске књижевности тог веома битног прозног поджанра. У овом раду указано је само на приповетку о Јасеновцу Исака Самоковлије „Празничко вече“, која претходи појави Проклете Авлије, на роман Љубе Јандрића Јасеновац (1980) а о којима је било речи и у роману Као злато у ватри (прво издање 1998) аутора ових редова. |
format |
article |
author |
Aleksandar Petrov |
author_facet |
Aleksandar Petrov |
author_sort |
Aleksandar Petrov |
title |
Андрићева Проклета Авлија у контексту затворско-логорске прозе |
title_short |
Андрићева Проклета Авлија у контексту затворско-логорске прозе |
title_full |
Андрићева Проклета Авлија у контексту затворско-логорске прозе |
title_fullStr |
Андрићева Проклета Авлија у контексту затворско-логорске прозе |
title_full_unstemmed |
Андрићева Проклета Авлија у контексту затворско-логорске прозе |
title_sort |
андрићева проклета авлија у контексту затворско-логорске прозе |
publisher |
Institute for Literature and Art |
publishDate |
2021 |
url |
https://doaj.org/article/fc54a16d29b64288b014f1bf735a853d |
work_keys_str_mv |
AT aleksandarpetrov andrićevaprokletaavliǰaukontekstuzatvorskologorskeproze |
_version_ |
1718415145363832832 |