Čemu još istorija arheologije?

Čemu još istorija arheologije?

Poslednjih decenija, u okviru širih kritičkih preispitivanja osnova arheologije, posebno u literaturi na engleskom jeziku, objavljen je niz radova koji ukazuju na genezu i teorijski okvir u kojem su nastali pojedini ključni koncepti unutar discipline. Sama osnova arheologije tako je smeštena u kultu...

Descripción completa

Guardado en:
Detalles Bibliográficos
Autor principal: Staša Babić
Formato: article
Lenguaje:EN
FR
SR
Publicado: University of Belgrade 2016
Materias:
Anthropology
GN1-890
Acceso en línea:https://doaj.org/article/fe9fc064613e489dba381838b48868ee
Etiquetas: Agregar Etiqueta
Sin Etiquetas, Sea el primero en etiquetar este registro!
id oai:doaj.org-article:fe9fc064613e489dba381838b48868ee
record_format dspace
spelling oai:doaj.org-article:fe9fc064613e489dba381838b48868ee2021-12-02T01:23:19ZČemu još istorija arheologije?0353-15892334-8801https://doaj.org/article/fe9fc064613e489dba381838b48868ee2016-03-01T00:00:00Zhttps://eap-iea.org/novi-ojs/index.php/eap/article/view/593https://doaj.org/toc/0353-1589https://doaj.org/toc/2334-8801Poslednjih decenija, u okviru širih kritičkih preispitivanja osnova arheologije, posebno u literaturi na engleskom jeziku, objavljen je niz radova koji ukazuju na genezu i teorijski okvir u kojem su nastali pojedini ključni koncepti unutar discipline. Sama osnova arheologije tako je smeštena u kulturni, politički i ideološki kontekst zapadne Evrope kraja XVIII i početka XIX veka. Na drugoj strani, ova strategija izučavanja prošlosti krajem XIX veka postala je deo akademskog života i u drugim sredinama (na primer, u Srbiji), gde su okolnosti bile sasvim drugačije. Pa ipak, osnovni koncepti preneti su iz svog originalnog konteksta, nužno pretrpeli transformacije i potom primenjivani sa dugotrajnim posledicama. Stoga je istraživanje istorije arheologije u različitim lokalnim sredinama značajno ne samo za same te sredine, već i za razumevanje društvene uloge i značaja arheološkog istraživanja uopšte.Staša BabićUniversity of BelgradearticleAnthropologyGN1-890ENFRSREtnoantropološki Problemi, Vol 6, Iss 3 (2016)
institution DOAJ
collection DOAJ
language EN
FR
SR
topic Anthropology
GN1-890
spellingShingle Anthropology
GN1-890
Staša Babić
Čemu još istorija arheologije?
description Poslednjih decenija, u okviru širih kritičkih preispitivanja osnova arheologije, posebno u literaturi na engleskom jeziku, objavljen je niz radova koji ukazuju na genezu i teorijski okvir u kojem su nastali pojedini ključni koncepti unutar discipline. Sama osnova arheologije tako je smeštena u kulturni, politički i ideološki kontekst zapadne Evrope kraja XVIII i početka XIX veka. Na drugoj strani, ova strategija izučavanja prošlosti krajem XIX veka postala je deo akademskog života i u drugim sredinama (na primer, u Srbiji), gde su okolnosti bile sasvim drugačije. Pa ipak, osnovni koncepti preneti su iz svog originalnog konteksta, nužno pretrpeli transformacije i potom primenjivani sa dugotrajnim posledicama. Stoga je istraživanje istorije arheologije u različitim lokalnim sredinama značajno ne samo za same te sredine, već i za razumevanje društvene uloge i značaja arheološkog istraživanja uopšte.
format article
author Staša Babić
author_facet Staša Babić
author_sort Staša Babić
title Čemu još istorija arheologije?
title_short Čemu još istorija arheologije?
title_full Čemu još istorija arheologije?
title_fullStr Čemu još istorija arheologije?
title_full_unstemmed Čemu još istorija arheologije?
title_sort čemu još istorija arheologije?
publisher University of Belgrade
publishDate 2016
url https://doaj.org/article/fe9fc064613e489dba381838b48868ee
work_keys_str_mv AT stasababic cemujosistorijaarheologije
_version_ 1718403173464408064

Ejemplares similares